Открића

Потврђено постојање Proxima Земље

У настањивој зони најближе звезде Сунцу, Proxima Centauri, пронађена вансоларна планета масе сличне Земљи

Фото: ESO/M. Kornmesser

 

Текст: Ивана Хорват

Након готово две деценије потраге, и неколико незваничних информација које су током протекле две недеље кружиле интернетом, потврђено је постојање планете у орбити око најближе звезде Сунцу Proxima Centauri. На удаљености од свега 4.25 светлосне године од нас, планета Proxima b налази се у настањивој зони своје матичне звезде, што је потенцијално чини и најближим пребивалиштем за живот ван Сунчевог система. 

Осим тога, Proxima b  има масу сличну Земљиној, а на површини планете владају услови који омогућавају опстанак воде у течном стању. Пун круг око своје звезде ова планета начини за свега 11 дана. 

Proxima Centauri, хладни црвени патуљак готово је десет пута мање масе и пречника од Сунца, са драстично мањим интезитетом сјаја. Управо из овог разлога Proxima Centauri није могуће видети голим оком. Ова хладна звезда у сазвежђу Кентаур налази се поред много сјајнијег пара звезда Alpha Centauri AB.

Слаба луминозност такође иде у прилог чињеници да је опстанак воде у течном стању могућ на површини упркос малој удаљености планете од матичне звезде. Proxima b налази се на удаљености од 7 милиона километара од звезде, што је око 7 пута мања удаљеност од оне на којој Меркур кружи око Сунца.

Током прве половине 2016. године неколико телескопа са Земље посматрало је нашу најближу звезду у оквиру истраживачког програма Pale Red Dot. Назив овог програма је алузија на Pale Blue Dot, име које је легендарни Карл Саган дао Земљи након што је видео сад већ историјски снимак наше планете начињен уз помоћ мисије Voyager 1. Будући да је Proxima Centauri црвени патуљак, она обасјава своју планету бледо црвеном светлошћу, што назив програма чини још јаснијим.

Гиљем Англада Ескуде са Квин Мери Универзитета у Лондону, главни аутор рада, коментарише свој учешће у истраживању: “Упорно сам проверавао доследност сигнала свакога дана током 60 ноћи трајања Pale Red Dot кампање. Првих 10 дана резултати су били обећавајући, привх 20 у складу са очекивањима, тридесетог дана имали смо практично дефинитивне резултате и почели смо са писањем рада!”

Фото: ESO/Pale Red Dot

Моћни спектрографи попут познатог HARPSA који се налази на телескопу Јужне европске опсерваторије у Чилеу, трагали су за готово неприметним померајима звезде, која би се у случају постојања планете у орбити њихала напред-назад. Уз помоћ мерења Доплеровог ефекта, уочено је да се Proxima Centauri наизменично приближава и удаљава од Земљи брзином од око 5 километара на сат – брзином нормалног људског хода. 

Уочено је и да се ове правилне промене радијалне брзине дешавају са периодом од 11.2 дана. Све ово указивало је на постојање планете у орбити звезде, на удаљености од 7 милиона километара, са масом од најмање 1.3 Земљине.

Црвени патуљци попут Proxima Centauri спадају у групу веома активних звезда. Поједине промене кроз које овакве звезде пролазе могу да дају лажно позитиван сигнал о постојању планете. Како би били сигурни да то није случај, астрономи су веома пажњиво пратили промене сјаја користећи велики број телескопа на Земљи. 

Proxima b је овим путем по први пут детектована индиректно. Међутим, ово је тек почетак будућих посматрања, која ће се вршити наредном генерацијом џиновских телескопа, попут Европског екстремно великог телескопа, пречника примарног огледала 4о метара. Тројни систем звезда Alpha Centauri je први звездани систем на који ће бити послата мисија, у оквиру StarShot пројекта, чији су иницијаотри Стивен Хокинг, руски предузетник Јури Милнер, као и оснивач друштвене мреже Фејсбук, Марк Цукерберг.

Гиљем Англада Ескуде закључује: “Многе вансоларне планете су већ пронађене и многе ће тек бити, али потрага за најближим аналогом Земље, као и успех у томе, било је најбоље животно искуство за све нас. Многе људске приче и напори су конвергирали ка овом открићу. Резултати су признање за све њих. Следеће што нас чека је потрага за животом на Proximi b”. Ови историјски резултати објављени су у позантом научном часопису Nature.

Током претходне две недеље интернетом су кружиле различите информације о овом открићу. С обзиром на његов значај, велико интересовање за најближу планету влада још од првих конкретнијих наговештаја о њеном постојању. Међутим, пре две недеље у немачком дневном листу Der Spiegel објављени су први незванични наводи, поткрепљени изјавама неименованих изворa из научних кругова. Упркос стриктном ембаргу под којим је ово откриће држано, у складу са политиком часописа Nature, вест је процурела у ширу јавност. Иако непотврђена и непотпуна, изазвала је много узбуђења.

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs