U nastanjivoj zoni najbliže zvezde Suncu, Proxima Centauri, pronađena vansolarna planeta mase slične Zemlji
Tekst: Ivana Horvat
Nakon gotovo dve decenije potrage, i nekoliko nezvaničnih informacija koje su tokom protekle dve nedelje kružile internetom, potvrđeno je postojanje planete u orbiti oko najbliže zvezde Suncu Proxima Centauri. Na udaljenosti od svega 4.25 svetlosne godine od nas, planeta Proxima b nalazi se u nastanjivoj zoni svoje matične zvezde, što je potencijalno čini i najbližim prebivalištem za život van Sunčevog sistema.
Osim toga, Proxima b ima masu sličnu Zemljinoj, a na površini planete vladaju uslovi koji omogućavaju opstanak vode u tečnom stanju. Pun krug oko svoje zvezde ova planeta načini za svega 11 dana.
Proxima Centauri, hladni crveni patuljak gotovo je deset puta manje mase i prečnika od Sunca, sa drastično manjim intezitetom sjaja. Upravo iz ovog razloga Proxima Centauri nije moguće videti golim okom. Ova hladna zvezda u sazvežđu Kentaur nalazi se pored mnogo sjajnijeg para zvezda Alpha Centauri AB.
Slaba luminoznost takođe ide u prilog činjenici da je opstanak vode u tečnom stanju moguć na površini uprkos maloj udaljenosti planete od matične zvezde. Proxima b nalazi se na udaljenosti od 7 miliona kilometara od zvezde, što je oko 7 puta manja udaljenost od one na kojoj Merkur kruži oko Sunca.
Tokom prve polovine 2016. godine nekoliko teleskopa sa Zemlje posmatralo je našu najbližu zvezdu u okviru istraživačkog programa Pale Red Dot. Naziv ovog programa je aluzija na Pale Blue Dot, ime koje je legendarni Karl Sagan dao Zemlji nakon što je video sad već istorijski snimak naše planete načinjen uz pomoć misije Voyager 1. Budući da je Proxima Centauri crveni patuljak, ona obasjava svoju planetu bledo crvenom svetlošću, što naziv programa čini još jasnijim.
Giljem Anglada Eskude sa Kvin Meri Univerziteta u Londonu, glavni autor rada, komentariše svoj učešće u istraživanju: “Uporno sam proveravao doslednost signala svakoga dana tokom 60 noći trajanja Pale Red Dot kampanje. Prvih 10 dana rezultati su bili obećavajući, privh 20 u skladu sa očekivanjima, tridesetog dana imali smo praktično definitivne rezultate i počeli smo sa pisanjem rada!”
Moćni spektrografi poput poznatog HARPSA koji se nalazi na teleskopu Južne evropske opservatorije u Čileu, tragali su za gotovo neprimetnim pomerajima zvezde, koja bi se u slučaju postojanja planete u orbiti njihala napred-nazad. Uz pomoć merenja Doplerovog efekta, uočeno je da se Proxima Centauri naizmenično približava i udaljava od Zemlji brzinom od oko 5 kilometara na sat – brzinom normalnog ljudskog hoda.
Uočeno je i da se ove pravilne promene radijalne brzine dešavaju sa periodom od 11.2 dana. Sve ovo ukazivalo je na postojanje planete u orbiti zvezde, na udaljenosti od 7 miliona kilometara, sa masom od najmanje 1.3 Zemljine.
Crveni patuljci poput Proxima Centauri spadaju u grupu veoma aktivnih zvezda. Pojedine promene kroz koje ovakve zvezde prolaze mogu da daju lažno pozitivan signal o postojanju planete. Kako bi bili sigurni da to nije slučaj, astronomi su veoma pažnjivo pratili promene sjaja koristeći veliki broj teleskopa na Zemlji.
Proxima b je ovim putem po prvi put detektovana indirektno. Međutim, ovo je tek početak budućih posmatranja, koja će se vršiti narednom generacijom džinovskih teleskopa, poput Evropskog ekstremno velikog teleskopa, prečnika primarnog ogledala 4o metara. Trojni sistem zvezda Alpha Centauri je prvi zvezdani sistem na koji će biti poslata misija, u okviru StarShot projekta, čiji su inicijaotri Stiven Hoking, ruski preduzetnik Juri Milner, kao i osnivač društvene mreže Fejsbuk, Mark Cukerberg.
Giljem Anglada Eskude zaključuje: “Mnoge vansolarne planete su već pronađene i mnoge će tek biti, ali potraga za najbližim analogom Zemlje, kao i uspeh u tome, bilo je najbolje životno iskustvo za sve nas. Mnoge ljudske priče i napori su konvergirali ka ovom otkriću. Rezultati su priznanje za sve njih. Sledeće što nas čeka je potraga za životom na Proximi b”. Ovi istorijski rezultati objavljeni su u pozantom naučnom časopisu Nature.
Tokom prethodne dve nedelje internetom su kružile različite informacije o ovom otkriću. S obzirom na njegov značaj, veliko interesovanje za najbližu planetu vlada još od prvih konkretnijih nagoveštaja o njenom postojanju. Međutim, pre dve nedelje u nemačkom dnevnom listu Der Spiegel objavljeni su prvi nezvanični navodi, potkrepljeni izjavama neimenovanih izvora iz naučnih krugova. Uprkos striktnom embargu pod kojim je ovo otkriće držano, u skladu sa politikom časopisa Nature, vest je procurela u širu javnost. Iako nepotvrđena i nepotpuna, izazvala je mnogo uzbuđenja.