Pioniri

Pogodba Frenklina Ruzvelta

Kako je predizborna kampanja Frenklina Delana Ruzvelta pomogla u razrešavanju ekonomske krize

Tekst: Isidora Kostić*

Stvaralac programa Nju dil (New Deal), Frenklin Delano Ruzvelt, trideset drugi predsednik SAD, na izborima je pobedio ponudivši nezadovoljnom narodu izbavljenje iz stanja u kome se našao. Naime, nejednaka distribucija bogatstva i dohotka, kao i nepravedna raspodela novca, rezultirale su slabljenjem privrede u SAD. Prema rečima Ruzveltovog sekretara „Nju dil nije bio plan sa formom i sadržinom. U pitanju je samo uspela fraza koju je Ruzvelt smislio tokom kampanje“.

Sam okvir Nju dila trebalo je da reši privredni pad, ali to mu je pošlo za rukom tek posle Drugog svetskog rata i angažovanja SAD. Ruzveltovo potpisivanje Zakona o zajmu i najmu značilo je da će SAD pružiti pomoć svojim saveznicima tako što će im slati ratnu opremu i materijal. Na kraju rata sve je bilo plaćeno dugoročnim pozajmicama iz SAD što je dovelo da ova država iz rata izađe kao sila koja dominira na većem delu zemaljske kugle plaćajući malu cenu za događaje koji su se odigrali.

Nakon Drugog svetskog rata SAD su imale ogromnu ulogu u privrednom životu zemalja sa razvijenom tržišnom privredom. SAD su uspele da pokrenu mnoge javne radove koji su bili sastavni deo programa Nju dil, poput izgradnje puteva, mostova i novih infrastruktura kao što su aerodromi i javne zgrade.

Uključivanje države na razvijeno tržište sprečavalo je veliku nezaposlenost i ponavljanje situacije iz 1932. godine kada je svaki četvrti Amerikanac bio bez posla. Takođe, država je smanjivala poreze kako bi privredi ostalo više novca za obnovu proizvodnje, a donošene su i mere kojima se smanjuje budžet, odbacuju manje bitne stranke, a država garantuje farmerima minimalne, ali sigurne cene za njihove proizvode.

Najvažniji razlog stvaranja programa Nju dil jeste najveći krah Vol Strita, sedišta ekonomskog sveta SAD, 29. oktobra 1929. godine, koji je u narodu poznatiji kao „crni utorak“. To je bio početak Velike depresije, odnosno velike krize koja je zahvatila ne samo SAD, već i čitav svet, a trajala je od 1929. do 1933. godine.

Pad Njujorške berze bio je samo jedan od razloga koji su doveli do krize, a značajan uticaj je imala i hiperprodukcija. Proizvodilo se više nego što može da se potroši, a ljudi nisu posedovali dovoljno novca, pre svega zbog kapitalističkog sistema u kom su radnici bili malo plaćeni pa je i njihova kupovna moć bila srazmerno mala. Takva situacija je dovela do stvaranja velikih zaliha, što je smanjivalo proizvodnju i povećavalo nezaposlenost. Nedovoljno profita stimulisaće preduzeća da prodaju svoje akcije, ali usled nedostatka kupaca na tržištu njihova vrednost opada.

Iako Ruzvelt na početku nije detaljno i konkretno objasnio plan, ipak je uspeo da njegove neodređene i nejasne reči privuku narod na njegovu stranu i dovedu ga do pobede na izborima. Nju dil je nastao kao odgovor američkih liberala na ogromnu moć kapitalista u cilju stvaranja države blagostanja na račun slabljenja moći kongresa, koji je bio pod lošim ekonomskim uticajem.

Prvih godina oporavka veliki broj ljudi se pridružio sindikatima, koji su postali snažna struja u političkom životu SAD. Ljudi nisu bili zadovoljni reformama i tražili su veća prava radnika i rešavanje socijalnih pitanja poput zdravstvenog osiguranja i penzija za starije radnike. Pomoću raznih zakona, prvi Nju Dil je postigao ograničen uspeh. Nakon prvih mera došlo je do naglog rasta proizvodnje i cena, a zatim se stopa oporavka usporila i ljudi su shvatili da ekonomska kriza nije nestala.

Nezadovoljni i nezaposleni ljudi su predsedniku Ruzveltu dali podstrek za nove mere. Najvažnija mera u drugom Nju dilu bio je program vlade pod imenom Works Progress Administration. Kroz ovaj program bilo je zaposleno oko milion Amerikanaca, a do kraja tridesetih godina čak sedam miliona. Drugi Nju dil nije sadržao mere za regulaciju privrede niti nove mere ekonomskog planiranja. Njegov glavni cilj bio je da pokrene bogatstvo i ne dozvoli iskorišćenost ljudskih, tehničkih i prirodnih faktora. 

Mnogi ekonomisti smatraju da Ruzveltove mere i program Nju dil nisu imali direktnog uticaja na ekonomski oporavak, ali je zato Ruzvelt uspeo da podigne moral i samopouzdanje ljudima, kao i da im da podstrek da rade i ponovo veruju u bolju budućnost.

PIONIRI

Nauka je proces. Nove ideje, paradigme i znanja niču zahvaljujući radu hiljada ljudi. No, kroz borbu za tako osvojene koncepte, pojedinci preusmeravaju tokove saznanja. Ko su zapravo pioniri nauke?

* Autori serije tekstova o naučnim revolucionarima polaznici su Kolokvijuma naučnog novinarstva CPN-a.

Istražite više…

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs