Пионири

Погодба Френклина Рузвелта

Како је предизборна кампања Френклина Делана Рузвелта помогла у разрешавању економске кризе

Текст: Исидора Костић*

Стваралац програма Њу дил (New Deal), Френклин Делано Рузвелт, тридесет други председник САД, на изборима је победио понудивши незадовољном народу избављење из стања у коме се нашао. Наиме, неједнака дистрибуција богатства и дохотка, као и неправедна расподела новца, резултирале су слабљењем привреде у САД. Према речима Рузвелтовог секретара „Њу дил није био план са формом и садржином. У питању је само успела фраза коју је Рузвелт смислио током кампање“.

Сам оквир Њу дила требало је да реши привредни пад, али то му је пошло за руком тек после Другог светског рата и ангажовања САД. Рузвелтово потписивање Закона о зајму и најму значило је да ће САД пружити помоћ својим савезницима тако што ће им слати ратну опрему и материјал. На крају рата све је било плаћено дугорочним позајмицама из САД што је довело да ова држава из рата изађе као сила која доминира на већем делу земаљске кугле плаћајући малу цену за догађаје који су се одиграли.

Након Другог светског рата САД су имале огромну улогу у привредном животу земаља са развијеном тржишном привредом. САД су успеле да покрену многе јавне радове који су били саставни део програма Њу дил, попут изградње путева, мостова и нових инфраструктура као што су аеродроми и јавне зграде.

Укључивање државе на развијено тржиште спречавало је велику незапосленост и понављање ситуације из 1932. године када је сваки четврти Американац био без посла. Такође, држава је смањивала порезе како би привреди остало више новца за обнову производње, а доношене су и мере којима се смањује буџет, одбацују мање битне странке, а држава гарантује фармерима минималне, али сигурне цене за њихове производе.

Најважнији разлог стварања програма Њу дил јесте највећи крах Вол Стрита, седишта економског света САД, 29. октобра 1929. године, који је у народу познатији као „црни уторак“. То је био почетак Велике депресије, односно велике кризе која је захватила не само САД, већ и читав свет, а трајала је од 1929. до 1933. године.

Пад Њујоршке берзе био је само један од разлога који су довели до кризе, а значајан утицај је имала и хиперпродукција. Производило се више него што може да се потроши, а људи нису поседовали довољно новца, пре свега због капиталистичког система у ком су радници били мало плаћени па је и њихова куповна моћ била сразмерно мала. Таква ситуација је довела до стварања великих залиха, што је смањивало производњу и повећавало незапосленост. Недовољно профита стимулисаће предузећа да продају своје акције, али услед недостатка купаца на тржишту њихова вредност опада.

Иако Рузвелт на почетку није детаљно и конкретно објаснио план, ипак је успео да његове неодређене и нејасне речи привуку народ на његову страну и доведу га до победе на изборима. Њу дил је настао као одговор америчких либерала на огромну моћ капиталиста у циљу стварања државе благостања на рачун слабљења моћи конгреса, који је био под лошим економским утицајем.

Првих година опоравка велики број људи се придружио синдикатима, који су постали снажна струја у политичком животу САД. Људи нису били задовољни реформама и тражили су већа права радника и решавање социјалних питања попут здравственог осигурања и пензија за старије раднике. Помоћу разних закона, први Њу Дил је постигао ограничен успех. Након првих мера дошло је до наглог раста производње и цена, а затим се стопа опоравка успорила и људи су схватили да економска криза није нестала.

Незадовољни и незапослени људи су председнику Рузвелту дали подстрек за нове мере. Најважнија мера у другом Њу дилу био је програм владе под именом Works Progress Administration. Кроз овај програм било је запослено око милион Американаца, а до краја тридесетих година чак седам милиона. Други Њу дил није садржао мере за регулацију привреде нити нове мере економског планирања. Његов главни циљ био је да покрене богатство и не дозволи искоришћеност људских, техничких и природних фактора. 

Многи економисти сматрају да Рузвелтове мере и програм Њу дил нису имали директног утицаја на економски опоравак, али је зато Рузвелт успео да подигне морал и самопоуздање људима, као и да им да подстрек да раде и поново верују у бољу будућност.

ПИОНИРИ

Наука је процес. Нове идеје, парадигме и знања ничу захваљујући раду хиљада људи. Но, кроз борбу за тако освојене концепте, појединци преусмеравају токове сазнања. Ко су заправо пионири науке?

* Аутори серије текстова о научним револуционарима полазници су Колоквијума научног новинарства ЦПН-а.

Истражите више…

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs