Звездаријум

Плутон на хоризонту

Мисија New Horizons коју је Наса послала у истраживање патуљасте планете Плутон, у јануару 2015. улази у нову фазу

Текст: Борис Клобучар

Након девет година дугог путовања кроз Сунчев систем, мисија New Horizons улази у кључну фазу – почеле су припреме за сусрет са Плутоном. Притом, не само зато што је све спремно за последње километре (добро, 130 милиона километара) до примарног циља, него се управо обележава и мали јубилеј подухвата – 19. јануара ова мисија пуни девет свемирских година.

Наиме, 19. јануара 2006. године, из свемирске станице Cape Canaveral у Флориди, уз помоћ ракете Lockheed Martil Atlas V лансирана је свемирска сонда са седам лабораторијских инструмената и циљем упознавања Плутона – New Horizons. У то време Плутон је још био у породици планета.

Сонда је финалне припреме за прилазак Плутону и његовом највећем сателиту Харону почела 15. јануара. То значи да су у току калибрације мерних инструмената и опреме и фино подешавање трајекторије, односно путање ка овом систему. Летелици је потребно неко време да се разбуди, јер је претходних неколико година, тачније од фебруара 2007. године била у дубоком сну.

Како би очували мерне и навигационе системе, контрола мисије је летелицу ставила у стање хибернације, током ког су сви системи, осим главног рачунара, били угашени (односно подешени на stand by). New Horizons се пробудио 6. децембра и одмах јавио кући да је све ОК. Ово „одмах“ трајало је око четири сата, колико је потребно сиглану да стигне од сонде до планете Земље.

Претходно буђење сонде било је у јулу 2014. године када је New Horizons усликао Плутонов сателит Хидра. Ово је први пут да је сонда детектовала Плутонов мали месец, много раније него што су научници из контроле мисије то очекивали. NASA је вест о овом догађају, након детаљне анализе научника, објавила у септембру 2014. године. Снимци су направљени посебном монохроматском камером високе резолуције која се зове LORRI.

Нове границе

Врхунац мисије требало би да буде прилазак Плутону на свега 10.000 километара, када ће почети детаљније анализе и мапирање патуљасте планете и њеног највећег сателита Харона. Овај догађај је планиран за 14. јул 2015. године, а одбројавање на сајтовима и блоговима мисије је одавно већ почело.

Планирање ове мисије почело је још 2001. године када је Алан Стерн, из South Western Research института направио предлог за овај пројекат. Четрнаест година касније, он је вођа читаве мисије. У мисији велику улогу игра тим лабораторије за примењену физику Универзитета „Џон Хопкинс“.

New Horizons је део програма NewFrontiers са циљем детаљнијег испитивања Сунчевог система. Поред New Horizons, овај програм укључује и мисије JUNO, лансирану 2011. године, која би 2016. године требало да стигне у орбиту око Јупитера и детаљно испита атмосферу, магнетно поље и друге карактеристике ове планете и ОSIRIS Rex, која би требало да буде лансирана 2016. године у повратну мисију прикупљања узорака из појаса астероида.

Укупна цена читаве мисије прелази 650 милиона долара. Након проласка поред Плутона и Харона, сонда ће наставити свој пут до Куперовог појаса, на самом ободу Сунчевог система, где ће, уколико опрема издржи, наставити истраживања.

New Horizons је прва мисија која је лансирана на Atlas V моделу ракете, и до данас је најбрже лансирана сонда са планете – брзином од 58.000 километара на час. То је прва летелица која је директно лансирана у Сунчеву орбиту, а додатно убрзање добила је 2007. године када је пролетела поред Јупитера.

У том проласку сонда је направила снимке јупитерове атмосфере и прикупила део података о планетином магнетном пољу, а направљени су и детаљнији снимци Јупитерове црвене пеге, као и Галилеових сателита – Ио, Еуропа (чије су ерупције са површине детаљно анализиране), Ганимед и Калисто. Од проласка Јупитера, сонда је углавном у стању хибернације, а будна је била свега два месеца годишње ради провере инструмената.

Поред опреме за мерење и анализу, New Horizons носи и диск са 434.738 имена људи са наше планете, заставу САД и неколико грама пепела Клајда Томбоа, астронома који је открио (тада планету) Плутон.

Плутон и сателити

Плутон је отпадник Сунчевог система. Овај мали сапутник Земље око заједничке звезде избачен је из породице планета 24. августа 2006. године када су се астрономи договорили да га сместе у групу патуљастих планета. Открио га је 1930. године Клајд Томбо, астроном из Аризоне.

Име је добио по римском богу подземља Плутону, који се назива Хад у старогрчкој митологији. Ова патуљаста планета има свега 2400 километара у пречнику, а јединствена је по томе што је центар масе система Плутон – Харон изван планете. Оба небеска тела имају исти период ротације од 6,39  дана, а око Сунца заврше једну орбиту за 247 година.

Плутон има пет природних сателита. Поред Харона, 2005. године телескоп Хабл је пронашао још два објекта који су касније потврђени као Плутонови сателити и добили су имена Хидра (водена неман са девет змијских глава из грчке митологије) и Никс (Nyx слично као грчка богиња ноћи).

Исти телескоп је 2011. године открио сателит који је касније добио име Кербер и 2012. сателит Стикс, по реци коју, према грчкој митологији, душе морају прећи како би ушле у царство Хада.

 

ЗВЕЗДАРИЈУМ

Од првих телескопа до колонија на Месецу. Како, када, где и зашто су људи откривали свемир? Ко су пионири астронаутике? Како изгледају последња достигнућа у освајању космоса?

Истражите више ЗВЕЗДАРИЈУМ.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs