лица математике

Пјер де Ферма

Скоро четири века нико није могао ни да потврди ни да оповргне његову теорему

Пјер де Ферма био је један од највећих европских математичара. Рођен је 1601. године у Бомон де Ломању, месту у јужној Француској, у породици имућних трговаца. Студирао је право на универзитетима у Тулузу и Орлеану, а математику је учио у Бордоу.

Често га називају математичарем аматером, али је то тачно само у смислу да није био плаћен за своја истраживања. Посвећивао је много времена математици, међутим, пошто му приходи од ње нису били неопходни за живот, није објавио скоро ниједан свој рад.

По устаљеном обичају у 17. веку, путем писама је комуницирао са другим математичарима тог времена. Бавио се различитим областима математике и свакој од њих је дао значајан допринос. Иако се алгебарска координатна геометрија често назива по Ренеу Декарту, Ферма ју је, бавећи се геометријом, развио независно од њега.Заједно са Блезом Паскалом, са којим се никада није срео, од 1654. године кроз писма је решавао проблем познат као „проблем недовршене игре“ и у овој дискусији поставио темеље теорије вероватноће.

Највећи допринос математици Ферма је дао изучавајући теорију бројева, једну од њених најелегантнијих и најзагонетнијих области. Проучавајући савршене бројеве, оне који су једнаки суми својих правих делилаца, открио је такозвану Малу Фермаову теорему, кључну за тест којим се утврђује да ли је неки број потенцијално прост.

Међутим, своју славу Ферма је стекао на основу Велике, односно Последње Фермаове теореме. Наиме, након његове смрти 1665. године, откривена је његова белешка да једначина x^n+y^n=z^n нема решења када су x, y и z позитивни цели бројеви, а n цео број већи од 2.

Ову белешку је додао на маргини Диофантове „Аритметике“ уз коментар: „Открих уистину предиван доказ овога, но не нађох на маргини места, те га не написах овде“. Међутим, наредна скоро четири века нико није могао ни да докаже, ни да оповргне ову тврдњу. Последњу Фермаову теорему је тек 1994. године доказао енглески математичар Ендру Вајлс. Вајлс је користио технике које нису биле познате у Фермаово доба како би извео дугачак и сложен доказ који потврђује чувену тврдњу.

——————————————————————————————————————————-

ЛИЦА МАТЕМАТИКЕ

Научнопопуларна манифестација Мај месец математике (М3) ове године представља стварна, жива лица математике широм Србије – десет најкреативнијих наставника математике, али и лица десет великана који су кроз историју градили ову дисциплину.

По биографским мотивима математичара који су део акције ”Лица математике” Центар за промоцију науке је организовао акцију решавања задатака Мој данашњи задатак

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs