HOMO EKONOMIKUS

Paradoksi tržišne ekonomije

Zašto su troškovi izrade metalne kovanice veći od njene vrednosti u opticaju, a jedna manekenka zarađuje više od svih muških manekena zajedno? Kako objasniti ovakve ekonomske nelogičnosti?
 

Tekst: Jelena Branković

Kako je moguće da obuća za decu često košta više od one za odrasle uprkos znatno manjoj količini materijala i potrebnog rada? Ili zašto polovina pantalona, odnosno šorts košta približno koliko i cele pantalone?

Moderna ekonomija sadrži mnoštvo sličnih paradoksa i neobičnih fenomena. No, još sredinom 18. veka, otac savremene ekonomske nauke Adam Smit (na slici), uočio je ovakve nelogičnosti tržišta. Postavio je važna pitanja o ljudskom vrednovanju stvari pokušavajući da objasni paradoks koji je poztnat kao „Voda i dijamant“.

Na prvi pogled zaista deluje čudno da više vrednosti dajemo nečemu što nam nije neophodno za život u odnosu na vodu bez koje možemo svega nekoliko dana.

Smit je ovaj fenomen objasnio retkošću dijamanta u odnosu na obilne količine vode. Samim tim su troškovi izrade dijamanta veći kao i ljudski osećaj vrednosti nečega što nije dostupno svima.

Paradoks time nije do kraja objašnjen jer postoje zemalje koje obiluju dijamantima, gde vladaju suša i velika tražnja za vodom, što ne smanjuje cenu dijamnta.

Razlog ovakvih situacija je komplikovana priroda ekonomske nauke i brojnost faktora koji utiču na različite događaje. Tražnja za različitim proizvodima ili usugama često se formira na osnovu ljudskih želja, subjektivnih procena ili trenutnih nepredvidivih okolnosti.

U modernom dobu jedan od najvažnijih principa je biti prvi i inovativan. Verovatno je po tom principu moguće objasniti kako kompanija Gugl zarađuje više od svih američkih štampanih medija zajedno.

Zahvaljujući sve većem korišćenju interneta, čitanost štampanih medija znatno je opala. Gugl je tako u prvoj polovini 2012. imao prihod od 10,9 milijardi dolara, a sve američke medijske kuće koje se oglašavanju u novinama i časopisima zaradile su 10,5 milijardi dolara.

Zanimljiva činjenica iz sveta mode je da je godišnji prihod brazilske manekenke Žizel Bundšen oko pet puta veći od deset najplaćenijih muških manekena zajedno. Ona zarađuje 42 miliona, dok deset najplaćenijih manekena zajedno za godinu zarade 7,6 miliona dolara.

Poređenja radi, druga najplaćenija svetska manekenka je Miranda Ker, koja zaradi 7,2 miliona dolara. Razlog ovakvih neujednačenih primanja možda je veća tražnja za ženskim modelima, mada je verovatnije da se Žizel ovoliko izdvojila odličnim ličnim marketingom i većim uloženim trudom i radom.

Kad je novac u pitanju, čudnih fenomena ima na pretak. Vrlo je teško razumljiva činjenica da materijal i izrada kovanog novca u mnogim zemaljama košta više od njegove vrednosti kada je u opticaju.

Svetski mediji su u novembru 2013. preneli da su italijanski poslanici veoma nezadovoljni cenom izrade kovanica od jednog evrocenta koja iznosi čak četiri evrocenta. Tako izrada kovanice od dva evrocenta koštala je 5,2 evrocenta, a izrada kovanice od pet evrocenti je koštala 5,7 evrocenti.

Poslanici su tvrdili i da je po njihovim proračunima Italijanska državna kovnica od 2002. godine potrošila 362 miliona evra na izradu novčanica čija je vrednost duplo manja. Velika Britanija je odbila da iznese podatke o ceni izrade novčića od jednog penija. Ovaj problem su mnoge zemlje zbog očiglednih gubitaka rešile uklanjanjem kovanica malih vrednosti. Neke od njih su Kanada, Hong Kong, Danska, Švedska, Austija, Novi Zeland, Singapur itd.

Sigurno je da na formiranje cena nekih dobara ili nečijeg rada utiče mnogo različitih faktora. Zbog češće potrebe dece da promene obuću i neophodnosti da im se ista kupi, cena je znatno veća nego što bi to na prvi pogled bilo logično. Činjenica da se neka odeća najviše traži u određeno godišnje doba u velikoj meri razjašnjava cenu šortsa u odnosu na pantalone.

Ekonomski paradoksi još su vrlo aktuelna tema rasprava među ekonomistima, a svakako i vrlo zanimljiva za razmišljanje.

HOMO EKONOMIKUS

”Pokrećući industriju na takav način da njeni proizvodi budu od najveće vrednosti, on gleda samo svoju korist i on je ovom, kao i u mnogim drugim slučajevima, vođen nevidljivom rukom da bi stigao do cilja kome uopšte i nije stremio", kaže otac ekonomije, Adam Smit, u "Bogatstvu nacija", jedini put pominjući nevidljivu ruku koja upravlja tržištima.

Istražite HOMO EKONOMIKUS.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs