ХОМО ЕКОНОМИКУС

Парадокси тржишне економије

Зашто су трошкови израде металне кованице већи од њене вредности у оптицају, а једна манекенка зарађује више од свих мушких манекена заједно? Како објаснити овакве економске нелогичности?
 

Текст: Јелена Бранковић

Како је могуће да обућа за децу често кошта више од оне за одрасле упркос знатно мањој количини материјала и потребног рада? Или зашто половина панталона, односно шортс кошта приближно колико и целе панталоне?

Модерна економија садржи мноштво сличних парадокса и необичних феномена. Но, још средином 18. века, отац савремене економске науке Адам Смит (на слици), уочио је овакве нелогичности тржишта. Поставио је важна питања о људском вредновању ствари покушавајући да објасни парадокс који је позтнат као „Вода и дијамант“.

На први поглед заиста делује чудно да више вредности дајемо нечему што нам није неопходно за живот у односу на воду без које можемо свега неколико дана.

Смит је овај феномен објаснио реткошћу дијаманта у односу на обилне количине воде. Самим тим су трошкови израде дијаманта већи као и људски осећај вредности нечега што није доступно свима.

Парадокс тиме није до краја објашњен јер постоје земаље које обилују дијамантима, где владају суша и велика тражња за водом, што не смањује цену дијамнта.

Разлог оваквих ситуација је компликована природа економске науке и бројност фактора који утичу на различите догађаје. Тражња за различитим производима или усугама често се формира на основу људских жеља, субјективних процена или тренутних непредвидивих околности.

У модерном добу један од најважнијих принципа је бити први и иновативан. Вероватно је по том принципу могуће објаснити како компанија Гугл зарађује више од свих америчких штампаних медија заједно.

Захваљујући све већем коришћењу интернета, читаност штампаних медија знатно је опала. Гугл је тако у првој половини 2012. имао приход од 10,9 милијарди долара, а све америчке медијске куће које се оглашавању у новинама и часописима зарадиле су 10,5 милијарди долара.

Занимљива чињеница из света моде је да је годишњи приход бразилске манекенке Жизел Бундшен око пет пута већи од десет најплаћенијих мушких манекена заједно. Она зарађује 42 милиона, док десет најплаћенијих манекена заједно за годину зараде 7,6 милиона долара.

Поређења ради, друга најплаћенија светска манекенка је Миранда Кер, која заради 7,2 милиона долара. Разлог оваквих неуједначених примања можда је већа тражња за женским моделима, мада је вероватније да се Жизел оволико издвојила одличним личним маркетингом и већим уложеним трудом и радом.

Кад је новац у питању, чудних феномена има на претак. Врло је тешко разумљива чињеница да материјал и израда кованог новца у многим земаљама кошта више од његове вредности када је у оптицају.

Светски медији су у новембру 2013. пренели да су италијански посланици веома незадовољни ценом израде кованица од једног евроцента која износи чак четири евроцента. Тако израда кованице од два евроцента коштала је 5,2 евроцента, а израда кованице од пет евроценти је коштала 5,7 евроценти.

Посланици су тврдили и да је по њиховим прорачунима Италијанска државна ковница од 2002. године потрошила 362 милиона евра на израду новчаница чија је вредност дупло мања. Велика Британија је одбила да изнесе податке о цени израде новчића од једног пенија. Овај проблем су многе земље због очигледних губитака решиле уклањањем кованица малих вредности. Неке од њих су Канада, Хонг Конг, Данска, Шведска, Аустија, Нови Зеланд, Сингапур итд.

Сигурно је да на формирање цена неких добара или нечијег рада утиче много различитих фактора. Због чешће потребе деце да промене обућу и неопходности да им се иста купи, цена је знатно већа него што би то на први поглед било логично. Чињеница да се нека одећа највише тражи у одређено годишње доба у великој мери разјашњава цену шортса у односу на панталоне.

Економски парадокси још су врло актуелна тема расправа међу економистима, а свакако и врло занимљива за размишљање.

ХОМО ЕКОНОМИКУС

”Покрећући индустрију на такав начин да њени производи буду од највеће вредности, он гледа само своју корист и он је овом, као и у многим другим случајевима, вођен невидљивом руком да би стигао до циља коме уопште и није стремио", каже отац економије, Адам Смит, у "Богатству нација", једини пут помињући невидљиву руку која управља тржиштима.

Истражите ХОМО ЕКОНОМИКУС.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs