Открића

Људи који су живели у Амазонији пре 10.000 година узгајали су биљке

Нова студија из Боливије показује да су биљке узгајане убрзо након последњег леденог доба

Текст: Ивана Николић

Око слива Амазона биљке су се узгајале од давнина, а становници овог подручја најчешће су садили тиквицу и касаву, и то пре око 10.000 година, открио је недавно тим међународних истраживача.

Студија под називом Early Holocene crop cultivation and landscape modification in Amazonia објављена је у журналу Nature, а тим наводи да нови подаци пружају директне доказе да је ово биље заиста узгајано у југозападној Амазонији, што значи да би овај регион могао да се придружи Блиском истоку, Кини, југозападном Мексику и северозападу Јужне Америке као локација на којој су дивље биљке биле припитомљене недуго након последњег леденог доба.

„[Претходни рад] идентификовао је југозападну Амазонију као потенцијални центар припитомљавања, јер су на овом подручју пронашли много дивљих сродника припитомљених биљака“, објашњава др Умберто Ломбардо са Универзитета у Берну, коаутор истраживања.

Ломбардо каже да су он и колеге дошли до открића када су истраживали тзв. шумска острва, уздигнута, шумовита подручја, пречника од око 70 метара, у оквиру саване у Љанос де Моксосу, у Боливији. Тим је користио велики број извора, укључујући Google Earth, а успели су да пронађу трагове (попут дрвеног угља, љуски и костију) који воде закључку да су те просторе насељавали људи. Из ових налаза тим је проценио да најмање 4700 од укупног броја идентификованих „шумских острва“ припада местима на којима су људи некада живели – и бацали своје смеће.

„То су места где су људи бацали своје смеће након јела или било чега што су радили“, каже Ломбардо, приметивши да се нагомилавање наставило хиљадама година, што је резултирало подизањем платформе која је, безбедна од сезонских поплава, на крају постала колонизована дрвећем.

Даља анализа, током које су користили радиокарбонско датирање угљеника или фрагмената шкољки у узорцима са 31 налазишта, открива да је човек овде живео – и радио – још пре 10.850 година, односно убрзо по завршетку последњег леденог доба. Тада је започео и самостални узгој биљака у разним регионима света.

Ломбардо и колеге су затим прегледали сићушне честице силицијума које су пронађене поред материјала, како би утврдили њихову старост. Ове честице, које се називају фитолитима, формирају се у биљним ткивима.

„Фитолити су биљни микрофосили“, каже Ломбардо, „и можемо их користити за идентификацију биљака које су живеле на том месту у прошлости“.

Ломбардов тим каже да је пронашао фитолит у облику срца који потиче из касаве, и то у узорку од пре отприлике 10.350 година. Пронађени су и фитолити из коре тиквица које су откривене у узорцима од пре 10.250 година.

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs