открића

Како пол бебе са којом делите утробу утиче на вас?

Ако сте девојчица и ако имате брата близанца, веће су шансе да ћете зарађивати мање него да сте у стомаку биле са сестром, показује најновија студија

Фото: Wikipedia

Текст: Ивана Николић

Девојчице које мајчину утробу деле са браћом најчешће су мање образоване, зарађују мање новца и имају мање деце од девојчица које имају сестру близнакињу, главни је закључак истраживања које су спровели Кристоф Карбовник, бихевиорални економиста са Емори универзитета у Атланти, и Кристофер Кузава, бихевиорални антрополог са Нортвестерн универзитета у Иванстону, САД.

Студија, под називом Evidence that prenatal testosterone transfer from male twins reduces the fertility and socioeconomic success of their female co-twins („Докази да пренатални трансфер тестостерона мушких близанаца смањује плодност и социоекономски успех њихових сестара близнакиња“), објављена је у престижном журналу PNAS (Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America). Карбовник и Кузава, који су анализирали на стотине хиљада обичних и близаначких трудноћа, кажу да је главни „кривац“ за резултате студије изложеност девојчица тестостерону током феталног развоја, док поједини критичари тврде да прави механизам, ипак, још остаје мистерија.

„Мислим да је ово веома занимљив поглед на то како овај заиста компликовани систем може да утиче на жене“, каже Талија Мелбер, биолошки антрополог са Универзитета у Илиноју у Урбани, која није била укључена у истраживање. Ипак, Мелбер упозорава да је неопходно још много рада како бисмо знали да је узрочно-последична веза заиста успостављена.

У студији, која је објављена средином марта и која је већ привукла огромну пажњу других истраживача и медија, Карбовник и Кузава су користили податке о 728.842 деце рођене у Норвешкој у периоду од 1967. до 1978, међу којима је било 13.800 близанаца. Контролишући факторе попут тежине на рођењу и образовања мајке, Карбовник и Кузава су установили да код жена које имају брата близанца има 15,2% мање вероватноће да ће завршити средњу школу, 3,9% мање вероватноће да ће завршити факултет и 11,7% мање вероватноће да ће се удати, у поређењу са женама које имају сестру близнакињу. Оне такође имају мање деце (5,8%) и зарађују 8,6% мање новца од жена које су у утроби биле са сестрама.

Карбовник и Кузава су такође анализирали оне жене чији је брат близанац умро или на рођењу или брзо након тога. Дакле, реч је о женама које су у материци биле изложене тестостерону, али које су касније одгајане као јединице, односно без брата близанца. У истраживању се издвојило 583 жене у оваквој ситуацији које су имале потпуно исте животне изгледе као и оне које имају живу браћу близанце, што сугерише да је узрок овоме пренатални тестостерон, а не само чињеница да девојчица расте са братом близанцем.

Ипак, студија не објашњава зашто би тестостерон уопште имао овакве ефекте. Пређашња истраживања су показала да, у поређењу са женама које немају браћу близанце, жене које су делиле мајчину утробу са браћом имају тенденцију ка развијању структуре костију која је сличнија оној код мушкараца, као и мозга који више подсећа на просечне мозгове мушкараца (по питању функционисања памћења и процесуирања емоција). Карбовник и Кузава сматрају да све ово може да доведе до тога да овакве жене делују агресивније, да буду склоне преузимању више ризика и да се понашају онако како се традиционално понашају мушкарци. Карбовник даље тврди да то може да доведе до њиховог нижег социоекономског стања. Поред тога, асертивна жена може бити одбачена због кршења традиционалних родних норми, додаје он.

„Ако мислите да друштво кажњава овакве обрасце понашања, онда је то део последица које меримо“, каже Карбовник, и додаје да би волео да понови студију користећи податке о млађим близанцима, с обзиром на то да су се друштвени ставови о родним нормама променили у последњих неколико деценија.

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs