открића

Океани, места где живе стотине хиљада вируса

Нова студија показује да неколико стотина хиљада вируса живи у светским океанима, као и у површинским водама умерених и тропских мора

Фото: Wikimedia

Текст: Ивана Николић

У океанима широм света живи скоро 200.000 врста вируса, што је два реда величине више него што су научници раније забележили, показује нова студија морских микроба недавно објављена у научном часопису Cell. Неочекивано, откривена је и велика разноврсност вируса у Арктику.

Ахмед Зајед, микробиолог са Државног универзитета Охајо у САД и коаутор студије, објашњава да у свакој кашици морске воде коју захватимо постоји милион вируса. Они су у највећем броју случајева потпуно безопасни по људе, али могу да инфицирају китове, морске бактерије и ракове. Стога ће овакво мапирање вирусног биодиверзитета пружити прецизнији приказ онога што се дешава у океану и омогуц́ити истраживачима да боље предвиде његову будућност, додаје Зајед.

Заједов тим је на овој студији радио од 2009. године, када је почео са прикупљањем узорака морске воде из око 80 градова широм света. Узорковање је трајало до 2013, а вода је узимана и са површине и са дубине до 4000 метара. Зајед и колеге су анализирали популације вируса, што је најближи еквивалент за врсту код вируса, секвенцирањем њихове ДНК. Тако су пронашли скоро 200.000 популација вируса у пет светских океанских зона, а врсте у свакој зони садрже сопствену вирусну заједницу. Најразноврсније заједнице биле су у умереним и тропским површинским водама, као и у Арктичком океану – географски и политички тешко приступачном региону, који је и у великом ризику од климатских промена.

Користећи ову нову мапу вирусне разноврсности научници би могли да манипулишу одређеним деловима океана како би повећали способност вирусне заједнице да премешта угљен-диоксид из плитких вода у дубоки океан, каже Метју Саливан, микробиолог са Државног универзитета Охајо и главни аутор студије. Океани, иначе, апсорбују половину угљен-диоксида коју људи „упумпавају“ у Земљину атмосферу, а претходне анализе су откриле да морски вируси могу да помогну да се угљен-диоксид из површинских вода океана одведе у дубину, чиме се он одваја од атмосфере. Иако је помало застрашујуће управљати океанима на овај начин, Саливан каже да „морамо озбиљно да размишљамо о томе како да се суочимо са предстојећим климатским изазовима и како да их ове промене зауставимо“.

Иако велики део научне заједнице поздравља резултате ове студије, многи упозоравају да су они тек врх леденог брега. Куртис Сатл, морски вирусолог са Универзитета Британска Колумбија у Ванкуверу, каже како откриће да вируси формирају заједнице у светским океанима показује колико мало знамо о њима. Иако истраживачи сада имају огромну количину података о вирусима који живе у океанима, још има много морских и океанских регија које никада нису узорковане, додаје Сатл, а међу њима су огромни делови западног Индијског океана и источног Пацифика.

Други истраживачи сматрају да је неопходно више података као и више узорковања како би се до краја разјаснила толика вирусна разноврсност у светским океанима. Тако Ребека Вега Турбер, микробиолог са Орегон стејт уиверзитета, каже да је откриће разноврсности вируса Арктика изванредно, али да би поновно узорковање на другим локацијама могло да открије да и тамо постоји већи диверзитет него што је показало прво истраживање.

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs