Zona budućnosti

Konzervacija pomoću gama zraka (2/2)

Osim pisanih dokumenata, slike, mumije, maske i drugi predmeti pružaju nam obilje informacija o prošlosti. Na koji način nam radijacija pomaže da sačuvamo ove objekte?

Materijalna kulturna baština obuhvata objekte i istorijske spomenike, mesta, predmete od istorijskog značaja, koji se smatraju dostojnim očuvanja za budućnost. Kako su objekti kulturne baštine uglavnom jedinstveni i ne mogu se zameniti, nedestruktivne metode konzervacije i čuvanja su neophodne. Gama zračenje je jedna od takvih metoda. Bez očuvanja većina predmeta od istorijskog značaja će nestati, i važni istorijski podaci će biti izgubljeni.

Tretiranje pomenutih objekata  može da obuhvati i konzervaciju i restauraciju. Konzervacija se odnosi na proces čišćenja i stabilizacije u cilju sprečavanja dalje degradacije objekata. Glavni cilj je zaštita, odnosno sprečavanje neželjene reakcije između objekta i životne sredine. Restauracija se odnosi na popravku oštećenih objekata i zamenu nestalih delova. Kako bi restaruacija bila u potpunosti efikasna, potrebno je prvo sprovesti konzervaciju, ukloniti sve mikroorganizme i onda pristupiti obnavljanju i trajnoj zaštiti objekta.

Kontaminacija

Mnogi predmeti kulturnog nasleđa (muzejski eksponati, knjige, ikone, slike, maske, figure od drveta…) zbog svojih organskih sastojaka (celuloza, kolagen i proteini) jesu hrana za mikroorganizme i insekte. Nepravilni i loši uslovi čuvanja mogu omogućiti biološku kontaminaciju u muzejima, arhivama i bibliotekama, koje je teško zaustaviti ili eliminisati.

U takvim okolnostima, kada dolazi do izmeštanja predmeta većih razmera, i kontakta nezaraženih i zaraženih predmeta, neretko dolazi do naglog razvoja parazita koji istovremeno ugrožavaju brojne predmete i cele zbirke, a čija brojnost onda otežava organizovano spasavanje. Metode za suzbijanje masovne biokontaminacije, povezane sa brzinom delovanja, u praksi predstavljaju izlaganje predmeta otrovnim gasovima ili jonizujućem zračenju.

Šira upotreba najčešće primenjivanih otrovnih gasova, etilen oksida ili metil bromida, u poslednje vreme drastično je ograničena strogim propisima o zaštiti radnika i okoline. Radijaciona metoda, tj. postupak izlaganja gama zračenju, srećom se pokazala vrlo efikasnom u spasavanju predmeta kulturne baštine.

Radijacioni postupak dekontaminacije predmeta kulturne baštine razvijao se uporedo s komercijalnim postupcima sterilizacije medicinskih i farmaceutskih materijala, te dekontaminacije hrane i kozmetike. Doprinos tom razvoju dale su komercijalne radijacione jedinice, a naročito dve organizacije, koje skoro 40 godina obrađuju isključivo predmete kulturne baštine: Laboratoire ARC-Nucleart, CEA, Grenobl, Francuska i Uređaj za konzerviranje zračenjem, Muzej Češke, Roztoku.

Masovna primena

Najveći deo njihove aktivnosti se odnosi na radijacionu dezinsekciju pojedinačnih predmeta kulturne baštine od drveta. Dezinsekcija zračenjem kompletnih inventara muzeja u slučaju njihove nužne povremene obnove pruža primere uspešne masovne primene radijacione metode. U slučajevima povećane kontaminacije mnogobrojnih predmeta u zbirkama gljivicama i plesnima uzrokovane povećanom vlagom usled većih nepogoda (npr. poplave), radijaciona dezinfestacija se pokazala kao metoda najboljeg izbora.

Jedan od najpoznatijih primera je mumija Ramzesa II, koja je bila zaražena larvama i gljivicama. Opsežna su istraživanja sprovedena, kao i testovi na drugim mumijama, pre nego što je mumija Ramzesa II bila ozračena. Zračenje mumije je uspešno sprovedeno 1977. godine i uspešno je sprečeno dalje njeno raspadanje. Još od 1960. godine, gama zračenje se koristi za očuvanje arhivske građe u skoro svim razvijenijim zemljama.

Postoje brojni primeri uspešne primene radijacione metode za dekontaminaciju izuzetno ugroženih zbirki poput dokumenata iz Alan Mason Chesney Medical Archives-a, u okviru medicinskog instituta „Džon Hopkins“ u Bostonu, SAD (1982), knjige iz zbirke Morgan, Fort Kolins, SAD (1997) ili primerci logoraške obuće u Državnom muzeju Majdanek u Poljskoj (2000), kolekcije filmskih traka iz Rumunskog filmskog arhiva u Bukureštu (2001), arhiv Palate pravde, u Hagu, u Holandiji (2007) i slično.

Princip radijacione metode

Univerzalni biocidni efekat zračenja zasniva se na svojstvu zračenja da oštećuje molekule DNK bioloških zagađivača. Najvažniji parametar prilikom ozračivanja je apsorbovana doza zračenja. Potrebna doza zavisi od nivoa početne kontaminacije, radioosetljivosti kontaminirajuće flore i željenog faktora redukcije parazita. Dok se za radijacionu sterilizaciju primenjuje doza od 25 kGy, za kontrolu gljivica obično je dovoljno 2-10 kGy, a doza od 0,5 kGy efektivno uništava insekte u svim fazama razvoja.

Prilikom ozračivanja predmeta sastavljenih od osetljivih prirodnih polimera, npr. papira, tekstila i kože, dozu treba odrediti tako da bude efikasna protiv faktora biorazgradnje, a istovremeno bude manja od doze koja bi izazvala degradaciju materijala. U praksi upotrebljene dezinfekcione doze do 10 kGy, ne izazivaju značajnije hemijske promene u ozračenim papirnim materijalima.

Radijaciona jedinica je deo Laboratorije za radijacionu hemiju i fiziku GAMA, Instituta za nuklearne nauke Vinča. Pruža usluge pouzdane sterilizacije i konzervacije proizvoda sa skoro 40 godina iskustva. Izgrađena je 1978. godine uz pomoć Programa za razvoj Ujedinjenih nacija i Međunarodne agencije za atomsku energiju. Objekat ove vrste je jedinstven u Srbiji, i kao nezaobilazni deo privrede objedinjuje proces proizvodnje i obezbeđuje potpunu sterilizaciju pre distribucije. Radijaciona jedinica po svojoj koncepciji i kapacitetu predstavlja centar za industrijsku sterilizaciju gama zračenjem i konzervaciju prehrambenih proizvoda.

Istražite više o zaštiti kulturne baštine.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs