Звездаријум

У сусрет Плутону

Зашто су мисија  New Horizons и поход на некадашњу девету планету, Плутон најважнији научни догађај године? Пратите мисију на Елементаријуму

Текст: Невена Грубач

Када jе у jануару 2006. године ракета Atlas V успешно савладала Земљину гравитациону силу и понела са собом 478 килограма тешку летелицу New Horizons, чинило се да jе наjтежи део посла завршен. Тим мисиjе jе могао да одахне, али само привремено; мала сонда jе тек била начинила први корак у свом милиjардама километара дугом путовању.

А путовање jе водило, ни мање ни више, ка неистраженом рубу Сунчевог система, далеко иза дивова Jупитера и Сатурна, поред плаво-зелених и тек нешто мањих Урана и Нептуна, jош даље, према празном простору коjи jе водио напоље, ван познатих видика, где до сада нисмо гледали.

Одредиште – Плутон. Последња од неиспитаних некадашњих планета, данас планетоид, али подједнако важан у разумевању формирања раног Сунчевог система, коначно ће добити друштво створено људском руком, бар на неко време.

Добро испланирана мисиjа ништа ниjе препуштала случаjу, и чак тада, пре више од девет година, било jе jасно: New Horizons стиже на циљ 14. jула 2015. Научницима се журило да коначно сниме Плутон, jер се он сваке године све више удаљава од Сунца. Ово утиче и на стање његове атмосфере, а и на могућност прављења осунчаних фотографиjа, без коjих нема ни квалитетног мапирања ове некадашње планете, што jе jедан од важних циљева мисиjе.

New Horizons jе и своjеврсна трка са временом, jер се планирана истраживања могу реализовати jош веома кратак временски период.

Како би што ефикасниjе и брже превалила девет година дуг пут, научници су Хоризонте послали директно ка Jупитеру, коjи jе сонду методом гравитационе праћке додатно убрзао на 23 km/s, и скратио jоj путовање за читаве три године.

Како jе била опремљена модерниjим камерама од нешто стариjе летелице Галилео коjа jе посетила Jупитер, New Horizons jе значаjно допринео разумевању овог гасног џина, испитуjући атмосферске услове, али и састав и структуру његових облака. Успела jе и да начини прву фотографиjу Jупитерове Мале црвене мрље сликане изблиза. Заузврат jе заjахала талас планетине снажне гравитациjе, добила на брзини и у хибернацији наставила ка рубу Сунчевог система.

Од тренутка писања овог текста, летелица New Horizons се налази пет дана, 22 сата и 36 минута далеко од Плутона. Она већ месецима фотографише оваj планетоид и његов наjвећи сателит, Харона, и припрема податке неопходне за тако важно мапирање оба небеска тела.

Осим овога, испитиваће Плутонову а потражити Харонову атмосферу, прикупљаће податке о њиховоj геологиjи и морфологиjи, трагати за Плутоновим системом прстенова и снимити мапе површинске температуре овог тандема коjи неки сматраjу двоjним планетоидом.

Краjем лета, када сонда буде дефинитивно напуштала Плутоново суседство, мисиjа се наставља. Хоризонти ће храбро продужити напред, у jош хладниjу и далеко мрачниjу средину. Њено следеће одредиште биће Каjперов поjас, мистериозно пространство на рубу Сунчевог система коjе насељаваjу древни ледени обjекти из далеке прошлости.

Знање коjе нам New Horizons може донети из овог неистраженог кутка нашег парчета свемира, немерљиво jе. Зато и не изненађуjе популарност ове мисиjе, нити то да читав свет заjеднички одброjава до уторка, 14. jула, 11:49:57 UTC.

МИСИЈА ПЛУТОН

ЗВЕЗДАРИЈУМ

Од првих телескопа до колонија на Месецу. Како, када, где и зашто су људи откривали свемир? Ко су пионири астронаутике? Како изгледају последња достигнућа у освајању космоса?

Истражите више ЗВЕЗДАРИЈУМ.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs