Библиотека

Николас Кар: ЦРКВА ГУГЛ

У овонедељној Библиотеци доносимо одломак из култне књиге Николаса Кара „Плитко“

Текст: Николас Кар (одломак из књиге „Плитко“, Хеликс, 2013)

Гугл, као произвођач наjважниjих алата за навигациjу по вебу, уjедно обликуjе наш однос са садржаjем коjи нам тако ефикасно и обилно сервира. Интелектуалне технологиjе коjе jе Гугл осмислио подстичу брзо и површно прегледање информациjа, а одвлаче од сваког дубинског и траjниjег упуштања у било коjи засебан аргумент, замисао или приповедање. „Наш циљ“, каже Аjрин Оу, „jесте да наведемо кориснике да веома брзо долазе и одлазе. Све наше проjектантске и дизаjнерске одлуке засниваjу се на тоj стратегиjи.“ Гуглова добит уско jе везана за брзину коjом људи уносе информациjе у себе. Што брже претражуjемо по површини веба – што више хипервеза притиснемо и што више страна видимо – то Гугл има више прилике да прикупи информациjе о нама и да нам сервира одговараjуће огласе. Његов оглашивачки систем jе експлицитно проjектован тако да препознаjе коjе ће нам поруке наjвероватниjе привући пажњу и да нам такве затим постави у видно поље. Кад год притиснемо мишем на вебу, означи се прекид наше концентрациjе; то jе спољашње произведено ометање наше пажње – а у Гугловом економском интересу jе да се побрине да притискамо што jе могуће више. Последње што би компаниjа хтела jе да подстиче опуштено читање или полагано, концентрисано размишљање.

Сасвим дословно, Гуглов бизнис jе ометање. Jош се може показати да jе Гугл само пролазна поjава. Живот интернетских компаниjа ретко jе зао и окрутан, али jе често кратак. Будући да послуjу у магли, сачињеноj од невидљивих нити програмског кода, одбрамбени механизми су им крхки. Интернетску компаниjу коjа много обећава може учинити беспотребном jедан jедини бистри програмер. Изум прецизниjег претраживачког механизма или бољи начин пласмана огласа на Мрежи, могли би донети пропаст Гуглу. Но, независно од тога колико дуго компаниjа буде успевала да издржи превласт над током дигиталних информациjа, њена интелектуална етика остаће општа етика интернета као медиjа. И издавачи и програмери веба и даље ће привлачити саобраћаj и зарађивати новац на подстицању и задовољавању нашег апетита за комадићима кратковеких информациjа.

Историjа веба учи нас да ће се брзина кретања података само повећавати. Деведесетих година већина информациjа налазила се на такозваним статичним странама. Оне нису изгледале битно друкчиjе од страница часописа и њихов садржаj мењао се релативно мало. Након тога jе настао тренд да се стране учине све „динамичниjим“, да се ажурираjу додавањем новог садржаjа редовно и често аутоматски. Специjализовани софтвер за блогове, уведен 1999. године, учинио jе рафално издаваштво доступним свакоме, а наjуспешниjи блогери ускоро су сазнали како мораjу да обjављуjу и више пута дневно ако желе да задрже превртљиве читаоце. Тренду су се прикључиле новинске куће, коjе су почеле да пласираjу вести континуирано, двадесет и четири сата на дан. РСС читачи, коjи су постали популарни око 2005, омогућили су свима коjи обjављуjу на вебу да „гураjу“ наслове и друге информациjе корисницима веба, при чему jе учесталост достављања информациjа додатно добила на важности.

До наjвећег убрзања дошло jе недавно, с успоном друштвених мрежа попут Мај спејса, Фејсбука и Твитера. Те компаниjе посветиле су се томе да милионима своjих чланова уливаjу беспрекидан „ток“ коjи се „ажурира у реалном времену“, тj. кратке поруке о томе „што се догађа управо сада“, како гласи Твитеров слоган. Претвараjући интимне поруке – некада резервисане за писмо, телефонски разговор или шапат – у сировину за нови облик масовног медиjа, друштвене мреже су дале људима заводљив нови начин да се социjализуjу и буду у контакту. А поставиле су и сасвим нов нагласак на тренутност. „Ажурирани статус“ вашег приjатеља, колеге или омиљене jавне личности, губи курентност већ неколико тренутака од обjаве. Да бисте остали у току, морате непрестано да мотрите на упозорења о новим порукама. Друштвене мреже се међу собом жестоко надмећу ко ће што брже испоручивати што више порука. Кад jе почетком 2009. године Фејсбук реаговао на брзи Твитеров раст тако што jе наjавио да ће преуредити своjе стране и тако „повећати темпо тока“, његов директор Марк Закерберг уверавао jе своjих 250 милиjарди чланова да ће компаниjа „и даље давати све од себе да стално убрзава проток информациjа“. За разлику од власника првих штампариjа, коjи су имали економски интерес да подстичу читање и стариjих дела, а не само нових, издавачи на интернету боре се за дистрибуциjу наjновиjег од наjновиjег.

Гугл ниjе седео скрштених руку. Да би се супротставио новим супарницима, ушминкао jе своjу машину за претраживање и jош jе убрзао. Квалитет Wеб стране, коjу одређуjу хипервезе што на њу упућуjу, више ниjе главни Гуглов критериjум за рангирање резултата претраживања. Напротив, према изjави Амита Сингала, jедног од Гуглових главних инжењера, то jе данас само jедан од двеста различитих „сигнала“ коjе компаниjа мотри и мери. Jедна од битниjих новиjих тенденциjа jе полагање више важности ономе што називаjу „свежином“ страна коjе Гугл препоручуjе. Гугл не само што идентификуjе нове или обновљене стране jош брже него пре – наjпопуларниjе стране више не посећуjе сваких неколико дана него сваких неколико секунди – осим тога, фризира резултате тако да фаворизуjе новиjе стране. У марту 2009. компаниjа jе увела нову опциjу претраживања коjа корисницима омогућава да jедноставно заобиђу квалитативне критериjуме и да им се резултати рангираjу према томе колико недавно jе нека информациjа постављена на веб. Након неколико месеци наjавили су „архитектуру нове генерациjе“ у своjоj машини за претраживање, коjоj су наденули име „Кофеин“. Наводећи Твитерова достигнућа у убрзању протока података, Лари Пеjџ jе изjавио да Гугл неће бити задовољан док не буде могао „да индексира веб сваке секунде и тако омогући претраживање у реалном времену“.

Осим тога, компаниjа покушава да jош поjача своj утицаj на кориснике веба и њихове податке. Имаjући на располагању милиjарде долара добиjених од ЕдВордса, може да раслоjи понуду услуга далеко изван свог првобитног фокуса на претраживање веб страна. Сада има специjализоване алате за претраживање намењене, између осталог, сликама, видео-записима, новинским вестима, географским картама, блоговима и научним часописима, коjи се хране резултатима добиjеним од главног претраживача. Нуде се и посебни оперативни системи, Андроид за паметне телефоне и Хром за персоналне рачунаре, и читава лавина програма коjи раде на интернету: на пример, ту су програм за електронску пошту, процесор текста, блог сервис, програм за смештање фотографиjа, РСС читач, калкулатор, календар, као и веб сервер. Гугл Вејв, амбициозни сервис за друштвено умрежавање, покренут краjем 2009. године, омогућава људима да прате и ажурираjу више дискусиjа коjе воде преко интернета на jедноj jединоj, густо организованоj страни коjа се аутоматски и готово тренутно освежава. Вејв, како каже jедан новинар, „претвара конверзациjу у динамичне групне токове свести“.

Наизглед неограничен опсег делатности компаниjе већ jе неко време тема многих расправа, пре свега међу истраживачима маркетинга и пословним новинарима. Ширина њеног утицаjа и активности често се тумачи као сведочанство да jе реч о сасвим новоj врсти пословног субjекта коjи превазилази и изнова дефинише све традиционалне категориjе. Али, иако Гугл на многе начине заиста jесте несвакидашња компаниjа, његова пословна стратегиjа ниjе тако таjанствена како се чини. Гуглова променљива поjава ниjе одраз његовог главног пословања: продаjе и дистрибуциjе огласа на интернету. Она произлази из големог броjа „комплемената“ том пословању. Комплемент jе, економским речником, сваки производ или услуга коjи се обично купуjе или конзумира заjедно с неким другим; комплементи су на пример хот-дог и сенф, или лампа и сиjалица. За Гугл jе све што се догађа на интернету комплемент његовом главном бизнису. Како људи проводе све више времена и обављаjу све више ствари на интернету, гледаће све више огласа и одавати све више информациjа о себи – а новац од тога завршава у Гугловим џеповима. Како се преко рачунарских мрежа дигитално нуде нови производи и услуге, забава, вести, рачунарски програми, финансиjске трансакциjе, телефонски разговори – Гуглов распон комплемената стално се шири на нова подручjа пословања.

Будући да продаjа комплементарних производа расте у тандему, компаниjа има jак стратешки интерес да смањи трошкове и повећа доступност комплемената свог главног производа. Ниjе сувише претерано рећи да би компаниjа хтела да све комплементе добиjамо и даjемо бесплатно. Да jе хот-дог бесплатан, цена сенфа би скочила у небеса. Таj природни порив да се смањи цена комплемената, више него ишта друго обjашњава Гуглову пословну стратегиjу. Готово све што компаниjа чини усмерено jе ка томе да се смањи цена и повећа опсег употребе интернета. Гугл жели да информациjе буду бесплатно доступне зато што ћемо с падом цена информациjа сви ми проводити jош више времена гледаjући у екране наших рачунара, а притом ће добит компаниjе расти.

Николас Кар

Плитко 

Превод: Боjан Стоjановић и Огњен Стипић

Књига Плитко бави се горућом темом данашњег, информатичког доба: Да ли нас интернет заглупљуjе? Аутор Николас Кар jе плодове своjих сазнања и вишегодишњег проучавања утицаjа дигиталне технологиjе и културе на когнитивне способности људи преточио у ову књигу, коjа jе заслужено била у конкуренцији за Пулицерову награду. Како аутор елоквентно, занимљиво и аргументовано показуjе у књизи Плитко, савремени читаоци губе способност за дубље читање текста, прелећу пасусе, нису у стању да се усредсреде на писану реч, слабиjе памте jер су уљуљкани у то да увек и све могу да пронађу на Мрежи. Николас Кар не даjе никаква суморна нити утопистичка предвиђања, већ нуди историjски увиду у то да сам медиj, више него садржаj медиjа, утиче на наш мозак.

Истражите друге наслове у рубрици БИБЛИОТЕКА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs