Открића

Наука у 2011.

Прекорачење брзине светлости и други догађаји који су обележили 2011. годину

Пише: Марија Видић

1. Пад Ајнштајнове теорије релативности

Крајем септембра Европска лабораторија за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) саопштила је да је потврђено постојање субатомских честица које путују брже од светлости. Наиме, у експерименту који су заједно извели ЦЕРН и италијанска лабораторија Гран Сасо снимљена су неутрина како путују брзином нешто већом од оне за коју физичари већ пун век верују да је максимална. Брзина светлости у вакууму износи 299.792,5 километара у секунди, а неутрина су путовала 299.798,5 километара у секунди – брже за шест километара у секунди.

2. Назнаке постојања Божје честице

У ЦЕРН-у су пронашли назнаке, мада не и непобитне доказе, постојања Хигсовог бозона, честице предвиђене тзв. Стандардним моделом који описује структуру света. Хигсов бозон је име добио по шкотском физичару Питеру Хигсу, који је 1964. године поставио теорију о њеном постојању по којој она даје масу свим осталим елементарним честицама. Потрага за Хигсовим бозоном, Божјом честицом, један је од главних задатака Великог сударача хадрона (LHC, Large Hadron Collider), најмоћнијег акцелератора и највећег суперпроводног постројења на свету.

3. Удаљено место за живот

Трагајући за „земљоликим“ планетама, НАСА је током 2011. открила десетине небеских тела на којима је теоретски могућ живот. НАСА је трагала за планетама које, као и Земља, имају орбиту око свог Сунца, сличне су величине, имају „пријатну“ температуру на површини и воду. Једна од таквих планета која је детаљније испитивана је Кеплер 22б. Налази се ван нашег Сунчевог система, на удаљености од око 600 светлосних година од нас. НАСА процењује да је температура на Кеплеру 22б просечно око 22 степена Целзијуса, да има воду, и не искључује могућност да је њена површина баш налик Земљиној, са океанима, планинама и континентима.

4. Ген који нам је донео грип

Испитујући заједничке особине које имају људи склони оболевању од грипа, научници са Универзитета у Мичигену су успели да пронађу ген који је за то одговоран. Они су прегледали 22.000 гена у 267 узорака крви и успели да склопе генетску слику људи који оболевају од грипа, и оних које овај вирус заобилази. На крају су успели да дођу до формуле гена повезане са имуним одговором и симптомима грипа, што је улило наду научницима широм света да смо се, захваљујући бољем разумевању везе гена и ове болести, ближе проналаску вакцине која ће нас једном заувек ослободити свих познатих и непознатих врста грипа.

5. Отежао периодни систем

Током 2011. године периодни систем је порастао. Сада се састоји од 118 потврђених хемијских елемената, од којих је 112 признала Међународна унија за чисту и примењену хемију. Овај процес – од откривања до признавања и додељивања имена – често потраје годинама, а последња два која су добила идентитет на периодном систему су флеровијум (Fl 114) и ливерморијум (Lv 116). Први је назван по совјетском нуклеарном физичару Георгију Флеровом, а други по калифорнијској националној лабораторији „Лоренс Ливермор“, која је имала велики допринос у откривању ливерморијума 2000. године.

6. Модерни човек је много старији

Открића костију и зуба пронађених у Енглеској и Италији померила су уназад прорачун о датуму доласка модерног човека у Европу за око 5000 година. Раније се сматрало да је Homo sapiens у Европу стигао пре око 35.000 до 40.000 година, у време када је неандерталац почео да нестаје. Међутим, током 2011. пронађени су остаци који припадају још старијим људима: процењено је да су зуби два детета нађена на југу Италије, и делови вилице из пећине у округу Девон на југозападу Енглеске, стари 45.000, односно 41.000 година.

7. Откривено порекло камења Стоунхенџа

Геолози су пронашли место с ког је потекло камење искоришћено за прављење Стоунхенџа, грађевине старе око 5000 година. Они су поредили минерални састав фрагмената Стоунхенџа, који се налази у округу Вилтшир у Енглеској, са петнаестак километара удаљеним стенама на северу Пемброкшира и утврдили су да је камење пренето одатле. Ово откриће актуелизовало је расправу о томе да ли је камење некако донео човек или је део пута, много раније, превалило на глечеру.

8. Клониране матичне ћелије човека

Научници из лабораторије њујоршке фондације за матичне ћелије објавили су у октобру 2011. године да су успешно створили људски ембрион коришћењем истих оних техника којима је клонирана овца Доли 1996. године. Они сматрају да би клонирање матичних ћелија могло да помогне да се дође до бољих третмана за тешка обољења као што је дијабетес. Но, пре него што почну да славе, мораће да реше још једну препреку: клониране ћелије имају један пар хромозома вишка, који ће на неки начин морати да буде уклоњен пре него што буду спремне за употребу.

9. Archaeopteryx није најстарија птица?

Кинески истраживачи који су проучавали еволуцију птица и новопронађене фосиле који веома личе на најстарију птицу на свету Archaeopteryx, открили су да они не припадају птици, већ животињи из групе диносау руса који се називају деиноникосауруси. Такви диносауруси ходали су на две ноге и хранили су се месом. Archaeopteryx је откривен 1861, две године пошто је Чарлс Дарвин написао Порекло врста. То је животиња са крилима, прекривена перјем, али са зубима и репом диносауруса. До сада је сматран најстаријом птицом која је живела на Земљи, али ово откриће кинеских научника захтева ново преиспитивање тока еволуције.

10. Збогом шатлу

Кад се у четвртак, 21. јула 2011, шатл Атлантис приземљио у Свемирском центру „Кенеди“, завршила се епоха свемирског таксија, која је трајала пуних 30 година. После 135 мисија, успешних, неуспешних или трагичних, НАСА је укинула овај орбитални програм. Први шатл Колумбија је полетео 12. априла 1981, остварјући велике наде у летелицу која би могла да се користи у више мисија и да се након лета у космос врати кући.

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs