БИБЛИОТЕКА

Мичио Каку: О мноштву светова

Ове недеље, у Библиотеци читамо одломак нове књиге Мичио Какуа: Паралелни светови

 

Текст: Мичио Каку (одломак из књиге „Паралелни светови“, 

Хеликс, 2013)

 У Аутостоперском водичу кроз галаксиjу, наjбоље продаваном, безочном, луцкастом научнофантастичном роману Дагласа Адамса, jедан од jунака открива наjдовитљивиjи начин путовања до звезда. Уместо да користи црвоточине, хиперпогоне или портале између галаксиjа да би путовао од jедне до друге галаксиjе, замислио jе како да искористи принцип неодређености за скакање преко пространства интергалактичког простора. Ако бисмо некако могли да контролишемо вероватноћу одређених невероватних догађаjа, онда jе све могуће, па и путовање брзином већом од светлосне. Досезање удаљених звезда за пар секунди jе веома мало вероватан догађаj, али кад неко може да контролише квантне вероватноће по своjоj вољи, чак и немогуће може постати уобичаjено.

Квантна теориjа се заснива на идеjи да постоjи вероватноћа одигравања свих догађаjа, колико год фантастични или блесави они били. То jе идеjа у срцу инфлаторне теориjе – када се одиграо првобитни Велики прасак, дошло jе до квантне транзициjе у ново стање у коме се свемир изненада инфлаторно проширио до великих размера. Читав наш космос се, чини се, формирао из веома мало вероватног квантног скока. Адамс се шалио, али ми, физичари, увиђамо: ако бисмо некако контролисали ове вероватноће, могли бисмо да изводимо ствари коjе се не би разликовале од чаролиjе. За сада, мењање вероватноћа догађаjа далеко jе од могућности наше технологиjе.

Погон бесконачне вероватноће предиван jе механизам за прелажење међузвезданих раздаљина у делићу секунде, без свог тог малтретирања по хиперсвемиру.

Даглас Адамс

Понекад постављам студентима на докторским студиjама на нашем универзитету jедноставниjа питања – на пример, да израчунаjу вероватноћу да изненада ишчезну и поjаве се с друге стране зида од цигала. Према квантноj теориjи, постоjи мала, али израчунљива вероватноћа да ће се то десити. Или, кад смо већ код тога, постоjи вероватноћа да ћемо нестати из наше дневне собе и поjавити се на Марсу. Према квантноj теориjи начелно jе могуће да се неко изненада рематериjализуjе на црвеноj планети. Наравно, вероватноћа тог догађаjа jе толико мала да бисмо на то морали да чекамо дуже од животног века космоса. Зато у свакодневном животу можемо да се опростимо од таквих невероватних догађаjа. Али на субатомском нивоу, такве вероватноће су од пресудне важности за функционисање електронских уређаjа, рачунара и ласера.

Електрони се, заправо, редовно дематериjализуjу и поново материjализуjу с друге стране зида у компонентама вашег рачунара или ЦД читача. Модерна цивилизациjа би се распала да електронима ниjе дозвољено да буду на два места у исто време. (Да ниjе овог бизарног принципа, и молекули у нашим телима би се урушили. Замислите два соларна система коjи се судараjу у складу с Њутновим законом гравитациjе. Соларни системи би се распали у хаотичну скупину планета и астероида. Слично томе, ако би се атоми повиновали Њутновим законима, дезинтегрисали би се кад би налетели на други атом. Два атома опстаjу заjедно у стабилном молекулу услед чињенице да електрони могу истовремено бити на толико много места да формираjу електронски „облак“ коjи одржава атоме у том стању. Дакле, молекули су стабилни, а космос се не дезинтегрише зато што електрони могу бити на много места у истом тренутку.)

Али ако електрони могу да битишу у паралелним стањима лебдећи између стања у коме их има и у коме их нема, зашто онда то не би могао и космос? Зар ниjе космос у jедном тренутку био мањи од електрона? Ако допустимо примену квантних принципа на универзум, морамо у обзир да узмемо и паралелне универзуме. 

Мислим да слободно могу рећи да нико не разуме квантну механику.

- Ричард Фаjнман

Управо ту могућност истраживао jе Филип К. Дик у фантастичноj причи Човек у високом дворцу. У књизи описуjе алтернативни универзум одвоjен од нашег услед jедног пресудног догађаjа. Године 1933, у том универзуму, историjа света jе промењена када председник Рузвелт страда од метка у атентату током прве године мандата. Дужност преузима потпредседник Гарнер и спроводи изолационистичку политику коjа ће воjно ослабити Сjедињене Државе. Сjедињене Државе, неприпремљене за напад на Перл Харбор и не успевши да се опораве од уништења читаве америчке флоте приморане су да 1947. године капитулираjу пред Немачком и Jапаном. Сjедињене Државе ће се распарчати на источну обалу под контролом немачког раjха, западну обалу коjа ће припасти Jапану и са немирном тампон-зоном између, државама у поjасу Стеновитих планина. У овом паралелном универзуму, мистериозни човек пише књигу, по стиху из Библиjе названу Скакавац притиска, коjу су нацисти забранили. Књига говори о алтернативном универзуму у коме Рузвелт ниjе убиjен, а Сjедињене Државе и Британиjа поразиле су нацисте. Jунакиња покушава да откриjе има ли истине у томе да постоjи алтернативни универзум у коме демократиjа и слобода превлађуjу над тираниjом и расизмом.

Свет Човека у високом дворцу и наш свет раздваjа тек ситница, jедан атентаторов метак. Међутим, могуће jе и да се паралелни свет одвоjи од нашег услед наjмањег могућег дешавања: jедног квантног догађаjа, утицаjа jедног космичког зрака.

У jедноj епизоди телевизиjске сериjе Зона сумрака, човек се буди и открива да га супруга не препознаjе. Вриштећи, тражи од њега да оде пре него што позове полициjу. Ходаjући градом, открива да га и дугогодишњи приjатељи не препознаjу, као да никада ниjе постоjао. На краjу ће отићи до куће своjих родитеља и доживети нешто што ће га из темеља уздрмати. Родитељи тврде да га никад пре нису видели и да никада нису имали сина. Без приjатеља, породице или дома, лута бесциљно по граду, да би напокон заспао на клупи у парку као какав бескућник. Када се пробуди наредног дана, види да jе опет у кревету са своjом женом. Међутим, када се његова жена окрене, пренеразиће га откриће да то уопште ниjе његова супруга, већ непозната жена коjу никада пре ниjе видео.

Ко ниjе шокиран квантном теориjом, не разуме jе.

- Нилс Бор

Jесу ли такве наопаке приче могуће? Можда. Да се протагониста поменуте епизоде Зоне сумрака распитао о своjоj маjци, можда би открио да jе разлог зашто ниjе имала сина то што jе претрпела побачаj. Понекад само jедан космички зрак, jедна jедина честица из спољног свемира може да допре дубоко у ДНК ембриона и да изазове побачаj. У таквом случаjу, jедан квантни догађаj може да раздвоjи два света: jедан у коме живите као нормалан, продуктиван грађанин, и други, идентичан, с том разликом што у њему никад нисте рођени.

Раздваjање ова два света jесте у оквирима закона физике, али изузетно мало jе вероватно: вероватноћа да се то деси астрономски jе мала. Али, као што видите, квантна теориjа открива нам слику свемира много чудниjег од оне коjу нам jе представио Аjнштаjн. У релативистичком свету, позорница живота могла би бити од гуме, а глумци се на њоj крећу по закривљеним путањама. Као у Њутновом свету, глумци у Аjнштаjновом свету изговараjу реплике из унапред написаног драмског текста. Али у квантном комаду, глумци изненада одбацуjу текст и понашаjу се по свом нахођењу. Марионете пресецаjу своjе конце. Успостављена jе слободна воља. Глумци могу да нестану и да се поново поjаве на позорници. Jош jе чудниjе што би могли да се нађу на два места у исто време. Када изговараjу реплике, глумци никад не знаjу засигурно говоре ли неком ко би могао изненада да нестане и поjави се на другом месту.

Мичио Каку 

Паралелни светови 

Превод: Ана Јешић

У књизи “Паралелни светови” Мичио Каку вешто трансформише подручjе физике у своjеврстан забавни парк у коме се истински можете забавити читаjући о Аjнштаjновоj релативности, квантноj механици, космологиjи и теориjи струна. Али права прича jе она у позадини – о томе како Каку успешно примењуjе све те своjе моћне приповедачке алате да би изложио теориjу о мултиверзумима и изнео њихове филозофске импликациjе по наше поимање смисла живота.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs