Прича коју је испричала није само прича о науци, већ и прича о малим заносима из детињства који временом постану пасије реализоване кроз озбиљне животне, али или научне пројекте.
„Ја сам ништа друго до енглески копач који је од малих ногу знао да ће меторити и Египат бити део његовог живота. Волела бих да ме ваши читаоци доживе управо као малог Египћанина у телу бледуњаве Енглескиње из Манчестера. Верујем да ће на исти начин доживети и страст коју имам према својим истраживањима“, казала је др Дајен Џонсон, енглеска научница, чланица пројектног тима Iron from the Sky, тренутно запослена као самостални истраживач на Опен универзитету у Енглеској.
Она је, пре свега, египтолог који има канцеларију у Великој Британији, физичар који не пише формуле, историчар који никад није превише веровао историјским књигама. Када су мотиви у питању, Дајен каже да их је одувек било на претек.
„Најбоље да кренем хронолошки, јер тако се некако и ствари слажу у нашим истраживањима ‑ ово је као неки велики мозаик који градимо деценијама, вековима, еонима“, рекла је Џонсон.
Њено интересовање за ову тему почело је када је имала 12 година. Тада је добила на поклон прво парче свемира ‑ свој први метеорит.
„Временом не само да сам научила да разликујем појмове као што су метеори и метеорити, већ сам развила ‘метод’ како да то камење са неба тражим у својој околини ‑ Манчестеру, Хадерсфилду или Шефилду. Након што сам направила колекцију од тридесетак каменчића, рекла сам себи, Дајен, сад је време да пређеш на нешто озбиљније“, објашњава са великим узбуђењем.
Чаробна земља
Њено истраживање имало је један мали, али необичан увод. „Прво сам појела један добар колач. То је и мој савет читаоцима: никад не почињите велике одлуке ако нисте појели добар колач пре тога!“, појашњава кроз смех и додаје да је факултет уписала мислећи да ће једног дана добити докторат из астрономије.
„Међутим, након основних студија сам схватила да оно чиме ја желим да се бавим и није баш оно што се данас сматра астрономијом ‑ мене је привлачило да сазнам да ли су стари Египћани имали икаква знања о томе шта нам све космос нуди. Видела сам у манчестерском музеју неколико изванредних радова на тему појаве првих гвоздених оруђа у долини Нила, и тада је било јасно шта је то ‘истраживање’ које сам тако дуго чекала ‑ скупила сам неки новац и отишла на своје прво путовање у Египат“, додаје Џонсон.
Након неочекивано дугог одмора у Египту, на којем је остала три месеца, уместо првобитно планираних недељу дана, ступила је у контакт са људима који су јој скренули пажњу да њена интуиција можда иде у правом смеру. Чинило се да је гвоздено доба у Египту заправо почело много раније него што историја каже.
Брзо је своју диплому астрономије надоградила мастером у области анализе материјала, да би након доктората у ком је све то објединила са материјалима које добијамо из свемира, уписала и студије из Египтологије на Универзитету у Манчестеру.
Циљ јој је био, како каже, да на много дубљем нивоу схвати цео процес одрастања једне велике и значајне цивилизације као што је египатска. Њена љубав према Египту временом је постајала све приврженија, те сада редовно посећује пријатељске породице у близини Каира.
„Након мог првог путовања у ту чаробну земљу десило се много занимљивих коинциденција које су само убрзале мој ход ка комбинацији метеорита и египтологије. Наиме, познаваоци египтологије, археолози и остали, до краја осамдесетих година прошлог века недвосмислено су сматрали да Египћани нису развили неке посебно веште технике обраде гвожђа, те да не постоје трагови да се обрада овог метала догађала у долини Нила пре него што је та ера и званично, према историјским књигама, отпочела ‑ око 1,5 хиљада година пре нове ере.
Међутим, ископине које су извршене у близини Гирзее откриле су нешто друго. „Класични приступи не могу да објасне откуд гвожђе и његово коришћење у Египту у тако раном периоду и зашто је много гвоздених накита нађено у многим гробовима ако Египат званично није знао за тај материјал четири-пет хиљада година пре нове ере“, објашњава британска научница.
Гирзеанска култура се сматра врло занимљивим добом старог Египта. Она спада у прединастије. Распростирала се у области доње и горње Нубеје, као и у долини Нила. Гробље које је у околини истоименог града смарта се драгоценом заоставштином тог доба. То је оно што знамо из историје.
„Када су узорци из Гирзее донети у музеј у Манчестеру, сазнала сам да међу њима постоје занимљиви трагови разних сечива и сличних предмета. Тада сам била друга година докторских студија и тражила сам специјалну дозволу музеја да ми се одобри накнадна анализа тих вредних остатака. Они су били прилично усхићени у вези са мојом идејом, подржали су ме од почетка до краја, и неизмерно сам им захвална“, додала је Џонсон.
Након што је своје анализе спровела на гвозденим перлама које је добила за потребе истраживања из тог периода, у каснијим истраживањима показала се слична ствар и са бодежима, или макар нешто што је указивало на то да су ови предмети у давним временима служили као бодежи.
Ванземаљски материјали
„Оно што смо открили направило је праву малу револуцију у нашем разумевању материјала коришћених у древним временима ‑ Египћани су се први пут сусрели са гвожђем 3400 година пре нове ере, више од хиљаду година пре него што је појава првог ‘земаљског’ гвожђа записана у историји. Али, још значајније, то гвожђе није било земаљског порекла, већ је дошло директно из свемира ‑ путем метеорита“, наглашава др Џонсон.
Будући да оксидација материјала у великој мери отежава анализу, није било једноставно објаснити структуру тако старог материјала у данашњем времену.
„Да, то је био велики проблем“, сложила се др Џонсон, „мада са техникама које смо развили, ми смо успели да закључимо колика је количина никла и још неких компоненти у саставу гвожђа које смо анализирали. У том металном остатку, проценили смо, оригинал је садржао скоро 30 одсто никла.“
Познато је да је никл уз кобалт пратилац гвожђа у метеоритима, стога није било сумње пред каквим се открићем налазе.
„Први резултат наше анализе је показао да смо пред собом имали најстарији гвоздени узорак икада пронађен и употребљен у историји старог Египта. Занимљиво је да су студије ових истих перли биле спроведене неколико пута пре наше, рецимо 1912. године, па онда и 1978. године, али ниједна није успела да повеже постојање гвожђа са метеоритима“, појашњава британска научница и додаје да их је то веома било зачудило.
Упркос овоме, Египћани никада нису били препознати у историји као врсни познаваоци обраде гвожђа. Према речима др Џонсон, разлог томе су важни делови слагалице који недостају.
„Египћани можда и нису знали како да обликују неке узорке који су већи и тежи, па су они завршавали код околних народа који су имали више дара да усаврше те технике“, наглашава онда.
„Једно од скоријих открића је изазвало велику медијску пажњу ‑ тим мојих колега из САД и Велике Британије је показао да је и мач из Тутанкамонове гробнице, који је пронашао археолог Хауард Карпер још 1925. године, заправо начињен од гвожђа из метеорита“, нагласила је, додајући да лепота и стил тог бодежа указују на то да га нису обликовали Египћани, већ да је он добијен као дар од другог народа или, још вероватније, владара, који је желео тиме да изрази своју приврженост Тутанкамону.
Др Џонсон је сигурна у то да историја једног великог народа мора да буде откривена до краја. „Неке невероватне ствари смо открили, и нема разлога да не наставимо. Ја бих волела да сазнам да ли су Египћани знали да пред собом имају нешто што је ванземаљског порекла.“
Узимајући у обзир начин на који су они третирали божанства у то време, очекивали бисмо да су се технике обраде или бар чувања тог комада универзума неговале генерацијама касније.
„Тог континуитета нема, и ми морамо да се запитамо зашто“, истакла је др Џонсон.
Докторку Дајен Џонсон ћемо у скорој будућности гледати на британској телевизији Би-Би-Си. Она своју египатску авантуру наставља са телевизијским камерама које ће паралелно са њеним истраживачким радом снимати прилоге о томе на који начин је живео стари Египат у долини Нила. Како истиче, „повезивање културе познавања и употребе метеорита, као и учење о другим народима, наша је дужност након што са стола одложимо папире и компјутере пуне једначина, анализа и компјутерских кодова“.
Велики успех тима из Велике Британије протекао је уз ангажовање једне познате научнице која се бави планетологијом, Монике Грејди. Она је омогућила да пројекат „Гвожђе са неба“ заживи. Она је добила велики грант AHNC (Art and Humanity Research Council) за финансирање овог пројекта.
Професорка Грејди је у свету позната пре свега као један од главних научника иза кометарне мисије Розета, али њена улога у истраживању Египта је такође огормна.