Открића

Мерење времена

На које је све начине и помоћу каквих часовника човек бројао сате?

Текст: Марија Видић

Човек је знао да мери време и пре него што је направио први сат. Подела дана на 24 дела дошла је, претпоставља се, од старих Сумера. Није јасно због чега је реч баш о броју 24, мада постоји више теорија које то објашњавају.

Једна од занимљивијих са тим бројем повезује анатомију људске шаке: ако савијете палац и погледате унутрашњост шаке, приметићете како вам је сваки од четири испружена прста подељен на три целине, тако да пред собом имате дванаест подједнаких целина. То је, по овој теорији, олакшавало бројање сати у току дана, па је зато и дан подељен на 12 делова.

Најстарији пронађени сунчев сат користио се у Египту, пре око 3500 година, мада се претпоставља да је и пре тога човек умео да мери време. У Старој Грчкој први сат је, верује се, направио Анаксимандар из Милета, око 560. године п.н.е.

Од старих Грка сунчев сат преузели су Римљани 293. године п.н.е., када је један такав саграђен у Риму. У средњем веку дужина сати и дана није била апсолутна јер је од свитања до заласка сунца увек протицало дванаест сати без обзира на доба године.

Први механички сат је у 10. веку направио монах Герберт (947–1003). У немачкој хроници из 997. године, бискуп Титмар каже да је Герберт у Магдебургу градио сатове и то „веома добро, јер је различитим справама посматрао звезде према којима се управљају поморци на својим путовањима“. Ипак, Гербертов часовник морао је да се подешава сваких неколико сати.

Механички сатови у ширу употребу ушли су тек неколико векова касније, а у 14. веку постала је општеприхваћена данашња временска скала.

У то време настаје и први астрономски сат који је изградио Ђовани де Донди 1364. године. Његов астрономаријум је садржао вечити календар и приказивао кретање Сунца, Месеца и планета. Није познато колико је био прецизан, али се претпоставља да је свакодневно подешаван.

Први часовник са клатном конструисао је холандски физичар Кристијан Хајгенс у 17. веку. Он је на основу математичке формуле прецизно израчунао дужину клатна. Данас се сматра да су најпрецизнији часовници атомски.

Први такав направљен је 1949. године у Националном бироу за стандарде САД, међутим, за њега се не може рећи да је био заиста тачан.

Тек се атомски сат заснован на променама атома цезијума-133, који је у Националној физичкој лабораторији у Великој Британији 1955. направио Луис Есен, сматра заиста прецизним.

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs