Бестијаријум

Маријусов час анатомије

Зашто су Данци убили бебу жирафу, и шта су посматрачи њене аутопсије могли да сазнају

Текст: Марија Видић

У Зоолошком врту у Копенхагену убијен је половином фебруара здрав и леп мужјак жирафе, стар свега 18 месеци. Жирафа названа Маријус био је жртва бирократије, с обзиром на то да су га успавали због препорука Европског удружења зоо-вртова и акваријума у вези са европским програмом за размножавање жирафа.

Наиме, Маријусови гени, односно гени његових блиских рођака већ су и превише заступљени у популацији жирафа у оквиру Европског програма угрожених врста коме се тај зоолошки врт придружио годину дана раније. Због тога је његово парење непожељно, да би се избегло укрштање животиња у сродству.

С друге стране, према управи зоо-врта у Копенхагену, кастрација животиње би била окрутна, а пуштање у дивљину било би неуспешно, па су одлучили да жирафу ипак упуцају и њено раскомадано тело баце месождерима. Пре него што је тело жирафе бачено лавовима, извршена је обдукција којој су могли да присуствују посетиоци зоо-врта, укључујући и децу од којих су нека заинтересовано посматрала поступак, а друга се згражавала.

Претходно су одбили понуде више зоо-вртова да удоме Маријуса, између осталих, то је понудио и наш зоо врт на Палићу. Одбили су и новчану понуду приватног лица од пола милиона евра да се животиња спасе. Игнорисали су и петицију за Маријусово спасавање коју је потписало 30.000 људи. Из зоо врта су саопштили да они не поседују животиње, већ само брину о њима, па према томе, не могу ни да их продају изван Европског удружења зоо-вртова онима који се не придржавају истих правила.

У овом зоо-врту су, неколико дана по убиству Маријуса, најавили да ће можда страдати још једна жирафа истог имена, стара седам година – из истог разлога.

Све то изазвало је велике протесте на интернету и испред Зоо-врта у Копенхагену, позиве на бојкот зоо-вртова, негативне коментаре бројних познатих личности, а запослени у зоо-врту добили су претње смрћу.

У Европи се повела бурна дискусија о правима животиња станара зоо-вртова, па су неки наводили да је много хуманије решење оно које примењују бројни други вртови – давање контрацептивних пилула животињама. Једна од организација укључених у дебату „Права животиња Шведска“ тим поводом навела да је „случај Маријус“ само открио уобичајену праксу зоо-вртова – да се животиње убијају када се остане без простора, или када престану да буду занимљиве посетиоцима.

Но, шта су то присутни на Маријусовој аутопсији могли да сазнају?

Жирафа је највиша копнена животиња, која досеже висину око пет-шест метара и тежину и до 1,5 тона.

Шаре на крзну жирафе служе као камуфлажа, а по њима можемо да препознамо подврсте, њих девет, које настањују делове од Чада до Јужне Африке и од Нигера до Сомалије.

Захваљујући облику лобање и истуреним очним јабучицама (жирафе виде боје!), са своје велике висине имају поглед на читаво окружење, 360 степени укруг. Занимљиво је да немају предње горње зубе, а љубичасти језик им је дугачак око 50 центиметара.

Језик жирафе може бити дугачак и пола метра (Фото: Марк Думонт)

Срце жирафе може бити тешко десетак килограма и дуже од пола метра! Како би допремило крв до мозга који се налази веома високо, крвни притисак мора бити дупло виши него код човека, а срце начини око 150 откуцаја у минуту.

Врат дужине и до два метра помаже им да док галопирају брзином и до 60 km/h, покретима напред-назад одрже равнотежу, док се упоредо са тим упола краћи реп уврће у круг. Предње и задње ноге жирафе су исте дужине, а ако жирафа жели да се сагне, мора да рашири предње ноге, или да се савије у коленима.

Захваљујући дугачком врату, исхрана жирафа донекле се разликује од других биљоједа који насељавају сличне просторе. Једу углавном лишће акација, мада, у неким зоо-вртовима као посластицу често добију црни лук! Врат има још једну важну улогу – служи као оружје за борбу, посебно у време парења.

Крзно жирафе има шаре које помажу камуфлажу у њеном природном окружењу

Занимљиво је да жирафе имају исти број вратних пршљенова као и људи – седам. Међутим, бебе жирафе се не рађају са пропорцијама врата у односу на тело какве су код одрасле животиње. Такав облик бебе жирафе драстично би отежао порођај, па се зато рађају са знатно краћим вратом, који се у првим месецима живота издужује. Само у првих седам дана, оне могу порасти готово 20 центиметра.

Рођење бебе жирафе је веома фасцинантно. Оне најпре излазе предњим ногама, затим се промаљају глава, врат, па рамена. Пошто је пупчана врпца дугачка свега метар, она пуца на пола порођаја, због чега мала жирафа пада на тло, и услед потреса узима први дах.

БЕСТИЈАРИЈУМ

Животиње око нас. Животиње које су ишчезле. Животиње које никада нису постојале. Животиње које не видимо.

Истражите текстове из рубрике БЕСТИЈАРИЈУМ.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs