Открића

Мамурлук у генима

У којој мери конзумирамо алкохол и како реагујемо на његово дејство записано је у нашим генима

Текст: И. Хорват

У којој мери ће вас болети глава јутро након изласка, не зависи искључиво од тога коју количину алкохола сте конзумирали претходно вече. Према студији коју је спровела група научника са Универзитета у Валенсији, ово зависи и од ваших гена.

Наиме, група научника бавила се проучавањем гена и начином на који регулишу метаболизам алкохола у нашем организму. Ген ADH1B кодира ензим који учествује у разградњи алкохол на друга једињења.

Након што је алкохол унет у организам, он пролази неколико фаза разградње. Алкохол, односно етанол се уз помоћ ензима алкохолне дехидрогеназа разграђује на ацеталдехид. Уколико се разградња етанола сувише брзо одвија, долази до прекомерног накупљања ацеталдехида у организму, што за узварт доводи до јављања главобоље или осећаја мучнине.

У супротном, уколико имате „спорију“ верзију гена ADH1B, који мање ефикасно кодира неопходне ензиме за метаболисање етанола, алкохол дуже остаје у „систему“ продужавајући његов омамљујући и еуфорични ефекат.

Будући да брзина разградње алкохола у нашем организму утиче на то да ли ће алкохол имати повољнији или неповољнији утицај на нас, научници су установили да ово такође утиче и на наше навике у конзумирању алкохолних пића. 

„Ова веза је још видљивија у мушкој популацији, највероватније зато што су мушкарци мање друштвено инхибирани када је употреба алкохола у питању“, наводи Фанческо Францеса, са Департмана за форензичку медицину Универзитета у Валенсији. 

Повезаност између „лење“ верзије гена ADH1B и повишене конзумације алкохола одавно је установљена у Азији, међутим, ова студија је први пут показала да се исти случај јавља и код становника западног света.

Према речима Францеса, резулатати добијени током овог истраживања ће свакако довести до ефикаснијих третмана у случајевима тровања алкохолом, али ће наћи примену и у форензици, будући да је неумерена конзумација алкохолних пића повезана са већим бројем саобраћајних удеса, али и вишом стопом криминала.  

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs