Otkrića

Mamurluk u genima

U kojoj meri konzumiramo alkohol i kako reagujemo na njegovo dejstvo zapisano je u našim genima

Tekst: I. Horvat

U kojoj meri će vas boleti glava jutro nakon izlaska, ne zavisi isključivo od toga koju količinu alkohola ste konzumirali prethodno veče. Prema studiji koju je sprovela grupa naučnika sa Univerziteta u Valensiji, ovo zavisi i od vaših gena.

Naime, grupa naučnika bavila se proučavanjem gena i načinom na koji regulišu metabolizam alkohola u našem organizmu. Gen ADH1B kodira enzim koji učestvuje u razgradnji alkohol na druga jedinjenja.

Nakon što je alkohol unet u organizam, on prolazi nekoliko faza razgradnje. Alkohol, odnosno etanol se uz pomoć enzima alkoholne dehidrogenaza razgrađuje na acetaldehid. Ukoliko se razgradnja etanola suviše brzo odvija, dolazi do prekomernog nakupljanja acetaldehida u organizmu, što za uzvart dovodi do javljanja glavobolje ili osećaja mučnine.

U suprotnom, ukoliko imate „sporiju“ verziju gena ADH1B, koji manje efikasno kodira neophodne enzime za metabolisanje etanola, alkohol duže ostaje u „sistemu“ produžavajući njegov omamljujući i euforični efekat.

Budući da brzina razgradnje alkohola u našem organizmu utiče na to da li će alkohol imati povoljniji ili nepovoljniji uticaj na nas, naučnici su ustanovili da ovo takođe utiče i na naše navike u konzumiranju alkoholnih pića. 

„Ova veza je još vidljivija u muškoj populaciji, najverovatnije zato što su muškarci manje društveno inhibirani kada je upotreba alkohola u pitanju“, navodi Fančesko Francesa, sa Departmana za forenzičku medicinu Univerziteta u Valensiji. 

Povezanost između „lenje“ verzije gena ADH1B i povišene konzumacije alkohola odavno je ustanovljena u Aziji, međutim, ova studija je prvi put pokazala da se isti slučaj javlja i kod stanovnika zapadnog sveta.

Prema rečima Francesa, rezulatati dobijeni tokom ovog istraživanja će svakako dovesti do efikasnijih tretmana u slučajevima trovanja alkoholom, ali će naći primenu i u forenzici, budući da je neumerena konzumacija alkoholnih pića povezana sa većim brojem saobraćajnih udesa, ali i višom stopom kriminala.  

OTKRIĆA

Svakoga dana se u svetu objavi više hiljada novih otkrića. Koja od njih su zaista bitna? Koja menjaju naučnu paradigmu? I kako razumeti šta se zapravo dešava na naučnim frontovima?

Istražite tekstove iz rubrike OTKRIĆA.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs