Otkrića

Lov na Higsov bozon

Šta je otkriveno u CERN-u?

Tekst: Slobodan Bubnjević

U Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN) otkrivena je čestica sa celobrojnim spinom i masom od oko 126 gigaelektronvolti. Po svemu sudeći, upravo ovaj izuzetno masivni bozon predstavlja „sveti gral“ savremene fizike za kojim naučnici tragaju već decenijama.

CERN je 4. jula u Ženevi organizovao seminar koji je izazvao pažnju svih svetskih medija i na kome je rukovodstvo CERN-a potvrdilo da je novootkrivena čestica, po svemu sudeći, Higsov bozon, koji je u javnosti poznat i po nazivu Božja čestica.

„Dosegli smo ključnu tačku u našem pokušaju da razumemo prirodne zakone“, rekao je Rolf Diter Hojer, generalni direktor CERN-a, saopštavajući novinarima kako se čini da je Higsov bozon konačno uhvaćen, ali i da su potrebne brojne dodatne analize.

U svakom slučaju, mada više puta najavljivano i samo po sebi nije iznenađenje, ovo bi moglo biti najveće naučno otkriće u poslednjih nekoliko decenija.

Čestica je otkrivena na Velikom sudaraču hadrona, najvećem instrumentu koji je čovek dosad napravio i to upravo sa ciljem da jednom ulovi Higsa. Ovaj akcelerator, odnosno ubrzivač čestica, tokom poslednje dve godine je u tunelu 100 metara ispod zemlje ubrzavao snopove protona do ogromnih energija, a potom ih sudarao.

Svi ti sudari su snimani na detektorima ATLAS i CMS, a dva potpuno odvojena tima fizičara su analizirala posledice oslobađanja energije dobijene u sudarima.

Pokazalo se da su na energijama između 125 i 126 gigaelektronvolti oba detektora uspela da snime događaje koji pokazuju da se unutar njih pojavila nova čestica. Oba eksperimenta su predstavila dobijene preliminarne rezultate, ali uz tvrdnju da su nalazi statistički sigurni na nivou od 5 sigma. To praktično znači da je Higsov bozon zaista ulovljen pošto nalaz sa nivoom poverenja od 1 sigma može biti slučajna fluktuacija, 3 sigma predstavlja opservaciju, dok je 5 sigma otkriće.

Kako je podsetio CERN-ov direktor istraživanja Serđo Bertoluči, ova institucija je još prošle godine javila „kako ćemo u 2012. ili naći novu česticu nalik na Higsov bozon, ili isključiti mogućnost njegovog postojanja“. Uz to, nedavno je i američki Tevatron objavio da je ovaj akcelerator uočio masivnu česticu u sličnom opsegu energija. 

Zanimljivo je da su u ovu, očigledno uspešnu potragu za Higsom, već godinama uključeni i fizičari iz Srbije. Nekoliko srpskih timova sa Instituta za fiziku, Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Univerziteta u Novom Sadu aktivno je učestvovalo i u ATLAS i u CMS eksperimentu i pre nego što je početkom 2012. godine Srbija postala punopravna članica CERN-a.

OTKRIĆA

Svakoga dana se u svetu objavi više hiljada novih otkrića. Koja od njih su zaista bitna? Koja menjaju naučnu paradigmu? I kako razumeti šta se zapravo dešava na naučnim frontovima?

Istražite tekstove iz rubrike OTKRIĆA.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs