ФЕНОМЕНИ

Људско тело у елементима

Да ли сте знали да 70% вашег организма чини вода, а да у себи имате и сребро и злато?

Текст: Сташа Бајац

Илустрације: Стефан Унковић

Од чега се састоји људско тело? Дете би можда одговорило од руку, ногу, стомака и главе, а знало би и да су на глави очи, уши, нос, уста, коса… Неко мало старији сигурно зна да се у глави налази мозак, који можемо разделити на велики, мали, средњи и тако даље, да у устима имамо зубе, које штити зубна глеђ, а да се унутар зуба налази нерв. Но, да ли сте се некад упитали колико далеко заиста можемо отићи у рашчлањивању људског тела? 

Скоро 99% људског тела сачињава шест елемената: кисеоник, угљеник, водоник, азот, калцијум и фосфор. Од преосталих један одсто око 0,85% чини само пет елемената – калијум, сумпор, натријум, хлор и магнезијум.

Међутим, преостаје још оних 0,15%. И даље се не зна која је улога већине тих елемената, па се на пример за галијум, итријум, талијум, ниобијум и петнаестак других елемената сматра да не врше никакву функцију, а ипак их имамо, иако само у незамисливо малим количинама. Међу тим „бескорисним“ елементима налазе се и злато, које чини 0,000014% људског тела, и сребро са 0,000001%. У нашем телу се налазе и токсични елементи попут литијума и арсена, међутим у везаном стању у једињењима, па имају друге особине и нису опасни.

Но, у том малом проценту налазе се и елементи који су кључни за живот. Један од њих је гвожђе, које иако заузима само 0,006% нашег организма, изузетно је важно за стварање хемоглобина. Кобалта има још мање – 0,0000012%, али је важан за витамин Б12.

 

Ови хемијски елементи граде молекуле и тако стижемо до нама познатијих чинилаца људског организма: воде, масти или липида, протеина, ДНК, РНК и других неорганских и органских једињења. Вода, дакле, заузима највећи проценат, а одмах иза следе протеини и липиди, који чине 20, односно 12 одсто људског тела. Вода је изузетно важна за људски организам јер помаже спровођење хранљивих материја и кисеоника до ћелија и апсорбовање тих материја, регулише телесну температуру и учествује у претварању хране у енергију, а у људској ћелији заузима између 65 и 90% масе. Но, сигурно се питате где се налази сва та вода? Органи попут мишића, мозга, јетре, плућа, слезине, бубрега, гуштераче и пробавног канала су у свом саставу чак преко седамдесет посто H2O.

ФЕНОМЕНИ

Зашто је небо плаво? Због чега лишће постаје жуто у јесен? Где настаје снег, а где Сунчеве олује додирују Земљу? Наука са лакоћом објашњава свакодневицу – потребно је само да се запитате.

Истражите текстове из рубрике ФЕНОМЕНИ.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs