АНТИЦИПАЦИЈЕ

Колико има нафте?

Свакодневно читамо да је на Земљи све мање питке воде. Међутим, да ли смо се запитали колико још има „питке индустријске воде“, односно нафте

 Текст: Драгана Славковић

Када се постави питање „Колико још има нафте на Земљи?“ очекујте бар два типа одговора. Или прецизан податак о распрострањености нафте на планети изражен у литрима или барелима (1 барел = 158,9873 l ), или пак колико ће година потрајати залихе. Становништво се више интересује за овај други тип одговора који варира у зависности од производње и потрошње. Али, да бисмо дошли до другог типа одговора, морамо знати која је количина нафте на располагању.

Замислимо на тренутак сцену у блиској будућности. Све националне телевизије обавештавају грађане да је нестала последња кап нафте у свету. Да ли уопште можемо бити сигурни да негде на планети нема макар још само једна кап? Заправо, да ли би нас у том тренутку интересовало да ли се негде крије још који милилитар нафте?

Овакав податак не би био од кључног значја за опстанак људске популације. Нафта није само још једна сировина. Она одржава друштвено-економску стабилност једне земље. Чак и мала редукција нафте од 15 одсто могла би да угрози државну економију. Током 1970. године смањење од само пет одсто је изазвало скок цена за више од 400 одсто.

Људе интересују велике количине овог ресурса, које задовољавају потребе једног села, града или државе. У људској свести нафта, као потребна сировина, нестаје са Земље онда када престане да задовољава људске потребе, тј. да служи сврси.

Индустријска експанзија

Компанија British Petroleum је 2010. године објавила резултате истраживања који говоре да ће залихе нафте потрајати још 40 година. Исте године стручњаци из центра Oil Depletion Analysis објавили су да ће експлоатација нафте достићи свој максимум 2014. године. Џереми Легет, геолог и професор на Оксфорду, јавности је представио теорију peak oil, у којој  говори о експлоатацији нафте која кулминира 2014. године и након тога почиње да опада.

Напредовање у технологијама неопходним за истраживање земљишта омогућују и обећавају експлоатисање најтежих лежишта за приступ, попут оних у Каспијском басену, дубоко у Мексичком заливу, у Бразилу и Гвинејском заливу. Ови резервоари нафте требало би да донесу по неколико десетина хиљада барела дневно. Захватање нафте садржане у лежиштима могло би да се повећа са садашњих 35 на 50 одсто.

Трајање залиха зависи од потрошње, тачније од потреба становништва, и од производње. Међутим, потрошња ипак напредује брже него откривање нових изворишта. Потребе за нафтом непрестано се повећавају корелативно са индустријском експанзијом која је дошла после Другог светског рата.

Како др Давор Павуна, хрватски физичар и изумитељ, наглашава: „Бесмислено је ослањати се само на нафту. Енергија је свуда око нас, али треба нам знање да бисмо умели да је искористимо.“  Као један од алтернативних извора нафте могуће је користити угаљ. Према проценама, постоји још око 909 милијарди тона угља у свету које могу да трају и до 155 година.

АНТИЦИПАЦИЈЕ

Будућност стиже. Ко ће јој отворити врата? Да ли са њом, са новим научним и технолошким отркићима, долази и нови квалитет живота? Хоће ли будућност бити баш онаква какву очекујемо? О предвиђањима, проценама и најавама будућности.

Истражите текстове из рубрике АНТИЦИПАЦИЈЕ.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs