PIONIRI

Ko je stvorio jugoslovenski jezik?

Kakva je bila uloga lingviste i akademika Aleksandra Belića u nastanku zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca

Tekst: Katarina Stekić*

Četiri duge godine početkom prošlog veka čovečanstvo vodi rat veći od svih kojima je do tada moglo da posvedoči. Prvi svetski rat ostavio je za sobom nebrojana razaranja, ali je takođe poslužio i kao temelj stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, koja je kasnije preimenovana u jedinstvenu državu Jugoslaviju.

U svom žaru novonastalog jugoslovenskog duha, predstavnici Kraljevine su 1919. godine dočekali Versajsku mirovnu konferenciju. Delegacija Kraljevine bila je podeljena na više sekcija, među kojima je za narod najznačajnije mesto imala etnografsko-istorijska sekcija, čiji je predsednik bio Jovan Cvijić, a počasni član veliki srpski lingvista, Aleksandar Belić.

Belić je rođen i odrastao u Srbiji, a školovao se u Rusiji i Nemačkoj. Objavio je mnoga dela o jugoslovenskoj filologiji, preživeo oba svetska rata, bio rektor Beogradskog univerziteta i predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti. Poznat je kao veliki lingvista i plodan naučnik, ali se retko pominje njegov značajan uticaj u oblikovanju jugoslovenske države, a pre svega jezika, koji je nimalo zanemarljiv.

Srbija, koja je na početku rata sebi dodelila sudbinu Pijemonta svih južnoslovenskih zemalja, znala je da pred njom nije lak zadatak. Potpisivanjem Niške deklaracije još na početku rata 1914. godine, Kraljevina Srbija je za ratni cilj postavila ujedinjenje svih Srba, Hrvata i Slovenaca u jednoj državi. Ovi ciljevi su potvrđeni Krfskom deklaracijom 1917, a potom i Ženevskom 1918. godine. Po završetku rata, konačno je stvorena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca 1. decembra 1918. godine.

Sa krajem Prvog svetskog rata dolazi još noviteta. Prvi put se naučnici pojavljuju kao politički delegati u rešavanju diplomatskih pitanja. Propagandni rad je bio jedan od osnovnih ciljeva inteligencije tokom mirovnog sporazuma. Jedan političar je nakon ujedinjenja Italije rekao: ”Stvorili smo Italiju, sada moramo stvoriti Italijane”, a ovo se moglo preneti i na jugoslovensko pitanje. Belić je, kao lingvista u etnografsko-istorijskoj sekciji, prevashodno imao zadatak stvaranja jedinstvenog jugoslovenskog jezika.

Vlada je, prateći ratni cilj, i pre kraja rata slala naučnike u političko-propagandne misije. Tako je Belić poslat u Rusiju sa zadatkom da ”radi na širenju naučnih istina o prošlosti i razvitku srpskih naroda u različitim pravcima”. Naučnici ipak nisu uvek mogli delovati potpuno nezavisno od želje Vlade jer je nauka imala za cilj da proverenim činjenicama potkrepi politiku. Jovan Cvijić je insistirao na naučnoj objektivnosti po svaku cenu, mada je i sam bio svestan da to nije bilo sasvim moguće. 

Belić je u Rusiji govorio decembra 1916. o stvaranju Jugoslavije  u granicama Austro-Ugarske, ali kroz pitanja o južnoslovenskom jeziku. Uređivao je časopise ”Južnoslovenski filolog” i ”Naš jezik” koji su imali isti propagandni cilj. Misije su podrazumevale i sakupljanje materijala ”za onaj trenutak kad će imati da se rešava definitivno na diplomatskom polju sudba našeg plemena”. O težini jezičkog pitanja može govoriti i Cvijićev zahtev da nakon raspuštanja skoro svih delegata Belić ostane u Parizu dok ne završi svoje poslove.

Jedan od tih poslova bilo je pitanje granice sa Bugarskom. Problem je nastao jer se predviđene teritorijalne granice nisu poklapale sa etnografskim. Ovo je bio posao za etnografsko-istorijsku sekciju. Kako je Bugarska izašla poražena iz rata, novonastala Kraljevina SHS je težila da se proširi na njen račun i maksimalno iskoristi status države pobednice. Članovi sekcije bili su svesni da bi to pomeranje granica prema Bugarskoj napravilo etničko mešanje koje može stvoriti veće probleme. Belić je preuzeo na sebe obavezu da napiše obrazloženje u kom se navodi da sekcija neće podržati Vladu po pitanju širenja granice prema Bugarskoj.

Belić navodi da pomeranje ove granice postavlja političko pitanje  koje se može ”sa uspehom braniti jedino sa tačke gledišta strategijskih i nacionalnih garantija”, što nije više bilo u nadležnosti sekcije. Oglušivši se o Belićeva upozorenja, Vlada je odlučila da ostane pri proširenju na račun Bugarske. Usledila je potreba Vlade da u januaru 1920. godine pripremi notu sa zahtevom da Bugarska obustavi ”iseljavanje i gonjenje žitelja u dobivenoj teritoriji”, koje je nastalo kao posledica etničkog mešanja. Ovo je jedan od primera važnosti uloge naučnika u mirovnim sporazumima, kao i uloge Aleksandra Belića u Versajskom miru. 

Nakon rata Belić je nastavio svoj rad u pokušaju zvaničnog sjedinjavanja srpskog i hrvatskog jezika, koji je i sam kao profesor predavao. Njegov rad na ovom polju izrodio je prvi ”Pravopis srpsko-hrvatskog književnog jezika”. Iako bismo nakon svega mogli pomisliti da je Aleksandar Belić tvorac jugoslovenskog jezika, to ipak ne bi bilo tačno jer takav jezik nikada nije postojao, osim u teoriji. Na žalost, jezik je doživeo istu sudbinu kao i ostatak jugoslovenske ideologije.

PIONIRI

Nauka je proces. Nove ideje, paradigme i znanja niču zahvaljujući radu hiljada ljudi. No, kroz borbu za tako osvojene koncepte, pojedinci preusmeravaju tokove saznanja. Ko su zapravo pioniri nauke?

* Autori serije tekstova o naučnim revolucionarima polaznici su Kolokvijuma naučnog novinarstva CPN-a.

Istražite više…

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs