Fenomeni

Kako dolazi proleće?

U 2013. godini, proleće je stiglo 20. marta, tačno u podne i dva minuta

Tekst: S. Bubnjević

Sa prolećnim buđenjem vegetacije, vodama koje nadolaze i zemljištima koja otvaraju pore, Zemljin superorganizam kao da iznova oživljava. Nakon zimskih meseci raste temperatura vazduha i kreće novi ciklus godišnjih doba.

U 2013. godini, proleće je na severnu Zemljinu poluloptu stiglo 20. marta, tačno u 12 sati i 2 minuta. U tom trenutku se događa takozvana prolećna ravnodnevica, odnosno trenutak u kome su obdanica i noć jednake dužine.

Kako zapravo dolazi proleće? I zašto je tako snažna veza astronomskog, odnosno kalendarskog proleća sa vremenskim prilikama i promenama živog sveta? Ključni uzrok za ovu opštu prirodnu metamorfozu je i bukvalno očigledan – nakon prolećnog ekvinocija, Sunčevi zraci greju Zemlju mnogo jače i temperatura vazduha je znatno viša. 

No, zašto do toga dolazi? Verovatno znate da promene godišnjih doba na srednjim geografskim širinama uzrokuje pre svega inklinacija, odnosno nagnutost Zemljine ose pri okretanju oko Sunca.

Naime, do smene dana i noći dovodi rotacija Zemlje oko svoje ose (što planeta uspeva da izvede za vremenski interval od skoro 24 sata), ali mada se to ustaljeno navodi, za smenu godišnjih doba nije dovoljna samo revolucija, odnosno jednogodišnje okretanje planete oko Sunca.

Osnovni uzrok promene godišnjih doba je okolnost da je Zemljina osa nagnuta u odnosu na liniju koja je normalna na pravac kretanja oko Sunca za 23 stepena i 27 minuta. Kad bi se Zemlja okretala uspravljena, tako da njena osa ne bude pod ovakvim nagibom, i sever i jug planete bi tokom cele godine bili osvetljeni jednakim intenzitetom Sunčevog zračenja.

Ipak, budući da oko Sunca kruži pod nagibom, polovinu godine je ka Suncu više nagnuta severna Zemljina polulopta, zbog čega na nju Sunčevo zračenje pada pod povoljnijim uglom i ima veći intenzitet. Tada je na severu toplije i računamo da su tada proleće i leto. Tokom druge polovine godine, u jesen i zimu, Zemlja obilazi Sunce „sa druge strane“, tako da je ka zvezdi „više nagnuta“ južna polulopta.

Onaj trenutak u kome se, tokom okretanja, obe polulopte zateknu jednako osunčane predstavlja trenutak ravnodnevice, odnosno prelaska iz zime u proleće. Tada su jednake i osvetljena i neosvetljena površina planete, odnosno obdanica i noć.

Gledano sa Zemlje, na ovaj dan Sunce u svom prividnom kretanju prelazi ekvator. Tog dana u godini nastaje ravnodnevica, odnosno ekvinocij, koji je tako nazvan po latinskim rečima aequalis, što znači jednak, i nox, što je noć. Ovaj je dan u godini kod antičkih naroda imao ogromnu, pre svega religioznu simboliku.

Od tog trenutka, severna „nagnuta strana“ planete će tokom okretanja biti sve izloženija Suncu, a zraci će padati pod sve boljim uglom. Istovremeno, na Zemlji će prividna putanja Sunca na nebu biti sve više i više iznad horizonta. U međuvremenu, zemljište će biti sve bolje osunčano, temperatura će biti sve viša, a živi svet sve aktivniji.

Nakon malo više od devedeset dana Zemlja će u svom obilasku dovoljno odmaći da dostigne dugodnevicu i početak leta (21-22. juna), što je trenutak kad je sever najosvetljeniji, a dan na severu najduži. Posle toga „nagnuta strana“ Zemlje sa daljim okretanjem počinje da odmiče i polako se približava sledećoj, jesenjoj ravnodnevici.

FENOMENI

Zašto je nebo plavo? Zbog čega lišće postaje žuto u jesen? Gde nastaje sneg, a gde Sunčeve oluje dodiruju Zemlju? Nauka sa lakoćom objašnjava svakodnevicu – potrebno je samo da se zapitate.

Istražite tekstove iz rubrike FENOMENI.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs