Феномени

Како долази пролеће?

У 2013. години, пролеће је стигло 20. марта, тачно у подне и два минута

Текст: С. Бубњевић

Са пролећним буђењем вегетациjе, водама коjе надолазе и земљиштима коjа отварају поре, Земљин суперорганизам као да изнова оживљава. Након зимских месеци расте температура ваздуха и креће нови циклус годишњих доба.

У 2013. години, пролеће је на северну Земљину полулопту стигло 20. марта, тачно у 12 сати и 2 минута. У том тренутку се догађа такозвана пролећна равнодневица, односно тренутак у коме су обданица и ноћ jеднаке дужине.

Како заправо долази пролеће? И зашто jе тако снажна веза астрономског, односно календарског пролећа са временским приликама и променама живог света? Кључни узрок за ову општу природну метаморфозу jе и буквално очигледан – након пролећног еквиноција, Сунчеви зраци греjу Земљу много jаче и температура ваздуха jе знатно виша. 

Но, зашто до тога долази? Вероватно знате да промене годишњих доба на средњим географским ширинама узрокуjе пре свега инклинациjа, односно нагнутост Земљине осе при окретању око Сунца.

Наиме, до смене дана и ноћи доводи ротациjа Земље око своjе осе (што планета успева да изведе за временски интервал од скоро 24 сата), али мада се то устаљено наводи, за смену годишњих доба ниjе довољна само револуциjа, односно jедногодишње окретање планете око Сунца.

Основни узрок промене годишњих доба jе околност да jе Земљина оса нагнута у односу на линиjу коjа jе нормална на правац кретања око Сунца за 23 степена и 27 минута. Кад би се Земља окретала усправљена, тако да њена оса не буде под оваквим нагибом, и север и jуг планете би током целе године били осветљени jеднаким интензитетом Сунчевог зрачења.

Ипак, будући да око Сунца кружи под нагибом, половину године је ка Сунцу више нагнута северна Земљина полулопта, због чега на њу Сунчево зрачење пада под повољниjим углом и има већи интензитет. Тада jе на северу топлиjе и рачунамо да су тада пролеће и лето. Током друге половине године, у jесен и зиму, Земља обилази Сунце „са друге стране“, тако да jе ка звезди „више нагнута“ jужна полулопта.

Онаj тренутак у коме се, током окретања, обе полулопте затекну jеднако осунчане представља тренутак равнодневице, односно преласка из зиме у пролеће. Тада су jеднаке и осветљена и неосветљена површина планете, односно обданица и ноћ.

Гледано са Земље, на овај дан Сунце у свом привидном кретању прелази екватор. Тог дана у години настаjе равнодневица, односно еквиноциj, коjи jе тако назван по латинским речима aequalis, што значи jеднак, и nox, што jе ноћ. Овај је дан у години код античких народа имао огромну, пре свега религиозну симболику.

Од тог тренутка, северна „нагнута страна“ планете ће током окретања бити све изложенија Сунцу, а зраци ће падати под све бољим углом. Истовремено, на Земљи ће привидна путања Сунца на небу бити све више и више изнад хоризонта. У међувремену, земљиште ће бити све боље осунчано, температура ће бити све виша, а живи свет све активниjи.

Након мало више од деведесет дана Земља ће у свом обиласку довољно одмаћи да достигне дугодневицу и почетак лета (21-22. jуна), што jе тренутак кад jе север наjосветљениjи, а дан на северу наjдужи. После тога „нагнута страна“ Земље са даљим окретањем почиње да одмиче и полако се приближава следећоj, jесењоj равнодневици.

ФЕНОМЕНИ

Зашто је небо плаво? Због чега лишће постаје жуто у јесен? Где настаје снег, а где Сунчеве олује додирују Земљу? Наука са лакоћом објашњава свакодневицу – потребно је само да се запитате.

Истражите текстове из рубрике ФЕНОМЕНИ.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs