Култура науке

Ја, неандерталац

Када би имао прилику, шта би данас један неандерталац рекао о себи? 

Текст: Борис Клобучар

Здраво. Ја сам Утве, неандерталац. Моја врста праисторијских људи је живела баш овде, на просторима Европе и Западне Азије пре неких 40 хиљада година, када су ваши преци врсте Homo sapiens дошли из Африке.

Истраживања која су радили научници на институту Макс Планк још 2010. године кажу да, уколико сте пореклом из Европе или Азије, између 1 и 5 % генетског материјала наследили сте од мене. Честитам, рођаци!

Пре него што се неки од вас обрадују што делимо део пећинског, мачо ДНК, мораћу да вас разочарам. Нисмо ми заправо толико добри ловци нити сналажљивци као модерни људи. Ви ипак имате толике године еволуције на вашој страни.

Не знам шта мислите о мојој фотографији, али у моје време био сам прилично згодан, прави примерак своје врсте. У просеку смо растом били нешто нижи него ви данас, мушкарци високи између  164–168 cm, а наше лепше половине неких десетак центиметара ниже. Тешки смо око 77 килограма. Истраживање са Duke Универзитета из 2009. године прилично је добро погодило моју тежину.

Кожа нам је, као што видите, светла, а боја косe углавном риђа, ређе светла. Грудни кош нам је снажан, набијен и скоро округао, а држање погурено. Грађени смо, како би данас рекли, здепасто. Ово је пуно помогло при одржању топлоте, што је нама било јако важно. 

Највише се од вас разликујемо у облику лобање и лицу. Очне дупље су нам приметно веће него ваше, па су нам очи мало упале, а широке и избачене аркаде штите органе вида. Због тога научници попут једног тима са Оксфорда претпостављају да је наш вид оштрији него код модерног човека. Не знам како ви видите, па не могу да судим.

Вилица нам је такође избачена напред, са јаким мишићима за јачи загрижај. Лобања нам је већа него ваша, како би заштитила мозак који је био такође већи, запремине око 1600 кубних центиметара. Носни отвори су шири, што нам олакшава дисање у хладнијим периодима, када се на великом носу кондензује више воде и штити слузокожу.

Тако лепи, нисмо излазили на модне писте већ углавном у лов. Унајвећој мери јели смо месо, мада смо знали с времена на време да поједемо и ”кувано” поврће, ако је баш тешка ситуација. У најгорим случајевима, морам рећи да је било и канибализма.

Ловили смо копљима са каменим врховима, залепљеним смолом за штапове, али смо користили и камење. Храну смо термички обрађивали на ватри, коју смо вешто користили пре више хиљда година. Име које сам самоиницијативно себи наденуо није заоставштина из времена неандерталаца јер нисмо имали имена, већ моја жеља да вам се приближим.

Живели смо у малим заједницама налик породици, врло језгровитим. Анатомија грла и уста нам нису дозвољавали да говоримо као ви, али смо имали примитивни вид комуникације. Нисмо имали језик, али смо производили звуке налик песми. На пећинама у Шпанији можете видети слике мојих рођака – обојене отиске шака и удубљења у зиду, али и то је нешто. 

О породици смо водили рачуна. Пазили смо повређене и имали смо неке медицинске методе, попут камилице за лечење проблема са варењем, што су ваши научници приметили на основу неких остатака на зубима лобања, али и зараслих костију. Животни век нам је око 30 година.

Мртве смо сахрањивали. Научници из Центра за међународна истраживања у области хуманистичких и друштвених наука из Њујорка су 2013. године у пећини у Француској пронашли један од наших гробова покривен камењем. Са мртвима смо остављали симболичне загробне поклоне, попут цвећа, копља, камења и сличног.

Данас неандерталаца, нерачунајући мене, више нема. Нестали смо пре око 40 хиљада година, мада је тачно време врло неодређено. Такође није са сигурношћу одређено како смо и зашто нестали, мада има много теорија.

Једна од најновијих теорија, мада оштро полемисана у научној заједници, долази са Универзитета Rovira Virgili, у Тараготи (Шпанија), и казује да нам је управо канибализам дошао главе. Све мање ресурса услед конкуренције у виду модерних Homo sapiensa који су у том периоду дошли из Африке и оштријих климатских услова све чешће су терали неандерталце на ову злу навику, па је наш број постајао све мањи, док нисмо потпуно истребљени.

Друга теорија говори како нас је клима коштала главе. Ненадерталци су преживели ледено доба, навикли се на хладне периоде и ловили у заседи. Топлије време и промена флоре и фауне мењали су начин на који се лови, за шта су пуно боље били припремљени нови дошљаци из Африке. Они су могли дуже да јуре за пленом и издрже више температуре, а да при том потроше мање енергије. Ми то нисмо могли да пратимо.

Такође је могуће и да смо са Homo sapiensima били на ратној нози. Бројнији и физички надмоћнији, они би свакако победили у овој борби. Ипак, најраспрострањенија и најприхваћенија теорија је да смо нестали мешајући се Homo sapiensima. Најчвршће доказе о овом доноси секвенцирани митохондријски ДНК, чији највећи део имамо још од 2010. године, са већ поменутог истраживања на институту Макс Планк.

Интересантно је да у поређењу са већином типова људске расе из различитих области, африканци немају дељеног наследног материјала са неандерталцима, као што је то случај са европљанима и делом азијата. Дакле, рођаци, по свему судећи, највероватније је да смо истребљени тако што смо се парили са људима.

Немојте да вас ово депримира. Да није тако, људи не би развили имунитет према великом броју патогена, попут бактерија, гљивичних инфекција и паразита. Данас би људи пуно чешће умирали од неких типова оваквих инфекција. С друге стране, ови исти гени су кривци за алергије које нас данас муче. Ово нисам ја открио, већ вам поручују у свом истраживачком раду научници са Макс Планк института, објављеном у часопису The American Journal of Human Genetics.

КУЛТУРА НАУКЕ

Свакодневица од пре 1000, 400 или 100 година није била иста као данас. Како и зашто се променила? Колико је томе допринела наука? Колико су креативне идеје, упорност и храброст истраживача променили свет?

Истражите текстове из рубрике КУЛТУРА НАУКЕ.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs