Bestijarijum

Ispovest jednog virusa

Kako se nešto mrtvo stalno razmnožava? Kako se tako brzo menja i napada podmuklo? Deset zanimljivih ispovesti jednog virusa.

PIŠE: Marija Vidić

1. ZAŠTO NISAM ŽIV KAO DRUGI

Star sam koliko i život, stariji od većine živih vrsta na Zemlji. Ali, nasuprot raširenom mišljenju, mene,  virusa, onu podmuklu stvar koja mnoge muči svake zime, ljudi ipak ne smatraju za živo biće. Neki se ograđuju pa kažu da su virusi „na granici živog i neživog“. Naučnici radije objašnjavaju da je to agent koji može da se razmnožava isključivo u svom domaćinu – čoveku, životinji, biljci, bakteriji… Virusi nemaju ćelijsku građu niti svoj metabolizam, i uopšte nemaju karakteristike živog.

Priroda virusa je takva da je on, možda, jedan od poslednjih pravih prirodnih neprijatelja čoveka.

2. KOLIKO SAM MALI

Virus se sastoji iz dva ili tri dela: genetskog materijala iz lanca DNK ili RNK, koji nosi genetsku informaciju, i iz genetskog materijala proteinskog omotača koji ga štiti. Neki virusi imaju još jednu zaštitu u obliku kaputa od lipida.

Oblici su razni: od sfere, preko valjka i oblika koji podseća na raketu, do vrlo kompleksnih struktura. Neki za domaćina biraju biljke, drugi životinje ili ljude, a treći bakterije.

No, uglavnom su svi toliko mali da se ne mogu videti klasičnim svetlosnim mikroskopom. Prečnika su uglavnom između 20 i 300 nanometara.

3. KOLIKO SE DUGO POZNAJEMO

Polio na egipatskoj steli

Naučnici veruju da su virusi nastali mnogo pre čoveka i da ga oduvek prate. Variola vera je, na primer, najverovatnije počela da se širi oko 10.000 godina p.n.e. u Africi, a pretpostavlja se da je u ljudske poljoprivredne zajednice stigla preko glodara.

Egipćani su često crtali bolesne ljude. Na steni oslikanoj između 14. i 16. veka p.n.e. prikazan je čovek oboleo od polio virusa sa karakterističnim položajem noge koja je izdignuta i mlitava. Polio, koji je izolovan tek 1909. godine, često uzrokuje paralize i gubitak osećaja u nekom od ekstremiteta.

Prve indikacije biološke prirode virusa uočio je ruski naučnik Dimitrij Ivanovski 1892, da bi detaljniji opis virusa dao holandski naučnik Martinus Beejerink, koji je 1898. proučavao bolest biljke duvana.

6. KAKO DA OSVOJIM SVET

Želim što i svi drugi – da vladam svetom. Da se razmnožim. Da bih to postigao, ni ja ni drugi virusi ne biramo sredstva. Inače, virusi mogu napasti kožu, pluća, nervni sistem, bilo koji unutrašnji organ čoveka… Kada se domogne ljudskog tela, virus prodire u ćeliju i njegov omotač se brzo razgrađuje. Oslobađa se genetički materijal i počinje njegovo umnožavanje i „pakovanje“ u novi virus. Podmladak napušta ćeliju i prelazi u sledeću, ponavljajući čitav proces sve dok mu to imuni sistem domaćina dozvoljava.

5. KAKO ME PRENOSE

Naziv virus dolazi od latinske reči otrov. Čovek je oduvek znao za viruse, ali je tek u 20. veku otkrio njihovu pravu prirodu i opisao oko 5000 različitih tipova. Ipak, preostalo mu je da bliže upozna još milione virusa.

Virusi se šire na najrazličitije načine: prenose ih insekti ili paraziti (komarci, krpelji itd.), čovek ih širi kašljanjem, kijanjem ili bilo kakvim kontaktom, neki se prenose samo seksualnim putem i preko krvi, prenose se kroz hranu, vodu… Neki za domaćina biraju samo jednu vrstu, biljku, bakteriju ili čoveka, dok drugi mogu da napadnu, na primer, i čoveka i njegovog ljubimca.

6. KAKO ZAVARATI STRAŽARE U ORGANIZMU

Ni za drugu stranu ta stalna borba nije tako jednostavan posao. Kada počne da se širi kroz organizam čoveka, svaki virus pobuđuje imuni sistem. Stvaraju se antitela čiji je zadatak da ga odbace. Vakcinacijom se imuni sistem može obučiti da napravi baš ona antitela koja virus uništavaju. I sve je u znanju.

Ljudi su od rođenja do smrti stalno okruženi različitim virusima ili drugim napadačima i ljudski imunitet dežura 24 sata dnevno proizvodeći različite odgovore u pokušaju da odbrani organizam i strana tela drži pod kontrolom. Ako je imuni sistem čoveka oslabljen, neće uspeti da se odbrani, i razboleće se.

7. ZAŠTO SE PLAŠIM SAMO VAKCINE

Luj Paster

Vakcina je moj najveći neprijatelj. Imuni sistem koji je prethodno dobio vakcinu obučen je da me bez greške prepoznaje i lovi. Vakcina je najbolja škola za imuni sistem. Uz pomoć vakcine u telo ulazi mala količina virusa koji ne može da izazove bolest, ali je dovoljna da imuni sistem nauči sve o meni i da me potom sa lakoćom ubija.

Ljudi su dugo tragali za rešenjem kako da ubiju viruse dok nisu otkrili vakcinu. No, i pre nego što je Luj Paster otkrio vakcinu protiv besnila, bilo je poznato da ako neku bolest preležite, kasnije organizam može da se odbrani od te zaraze. 

Ledi Meri Vortli Montagi, supruga britanskog parlamentarca, prateći svog supruga koji je 1716. godine imenovan za ambasadora u Istanbulu, otkrila je da lokalno stanovništvo ima neobičan način zaštite od variole vere: oni su zdravim ljudima u kožu ubrizgavali gnoj zaraženih. Odmah je zahtevala od lekara da na takav način zaštiti njenu decu, a kada se vratila sa suprugom u London, napravili su javnu demonstraciju tokom koje je na taj način „zaraženo“ šest osuđenika na smrt. Tako je počela da se nazire era vakcine – ubrizgavanja u telo male količine neaktivnog virusa koja razvija imunitet.

8. KOJI VIRUS JE NAJOPASNIJI U GRADU

Da li znate za najopasnijeg među nama – variolu veru, virus koji je širio velike boginje, jednu od najstrašnijih bolesti svih vremena? No, on je odavno istrebljen. Poslednja velika evropska epidemija ove bolesti izbila je 1972. godine, i to baš u Srbiji. Preneo ju je jedan čovek po povratku sa putovanja po Bliskom istoku. Tokom dva meseca zaraženo je 175 ljudi, a umrlo je 35.

Verovatno znate za HIV, virus koji izaziva sidu. Postoje i brojni drugi virusi koji izazivaju opasne zarazne bolesti. Ali, jedan od najčešćih je svakako – virus gripa. Grip je redovna pojava koja svakog „hvata“ bar neke zime. 

Međutim, ponekad se pojavi novi grip koji se raširi celim svetom. I ma kako inače bio bezopasan, takav virus gripa može da izazove svetsku epidemiju – pandemiju gripa, koja može da usmrti više ljudi nego sve druge bolesti.

Nedavno, umalo da izbije opasna pandemija svinjskog gripa, ali je ona zaustavljena. No, tokom 20. veka, dogodile su se tri prave pandemije gripa: španska groznica (1918–1920), azijski grip (1957–1958) i hongkonški grip (1968–1969). Ove bolesti su zajedno usmrtile oko 43 miliona ljudi.

9. KAKO JE VIRUS DOBIO GRIP

Influenca je virusno, akutno, zarazno oboljenje, koje uglavnom utiče na disajni sistem. Virus influence, kao i većina drugih, sastoji se od ribonukleinske kiseline, okružene proteinskom ovojnicom i lipidnim omotačem iz kojeg izlaze štapići proteina hemaglutinina i neuroaminidaze. Prvi protein je zadužen za napad, a drugi za kretanje unutar ćelije.

Postoje tri tipa influenca virusa: A, B, i C. Prvi trenutno kruži među ljudskom populacijom (neke njegove varijante i među životinjama) kao poznati H1N1, H1N2, H3N2. Tip B je takođe uobičajen kod ljudi, ali ne uzrokuje pandemije, već samo epidemije, dok je tip C veoma blag po simptomima i ne uzrokuje čak ni epidemije.

10. KOLIKO SE BRZO MENJAM

Neki virusi gripa žive endemski, samo u jednoj životinji, na primer u čoveku ili ptici. No, problem sa virusom kao što je grip je taj što on stalno mutira, menjajući sekvence u svom genetičkom materijalu. Zato stalno nastaju nove forme koje imuni sistem domaćina ne može da prepozna i zaustavi pre nego što mu upropaste zdrav DNK u ćelijama.

BESTIJARIJUM

Životinje oko nas. Životinje koje su iščezle. Životinje koje nikada nisu postojale. Životinje koje ne vidimo.

Istražite tekstove iz rubrike BESTIJARIJUM.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs