Американа

Чији су моји подаци?

Податке можете лако да добијете, али их је тешко разумети и у томе је читав проблем, поручује Ноам Чомски, професор лингвистике на МИТ-ју, са семинара „Употреба података 2013“

Текст: Марија Николић

Илустрација: Александар Савић

Од дописнице Елементаријума из Бостона, САД

Тешко бреме које крај године носи са собом је свакако и последица тзв. рекапитулације свих ствари које сте урадили, или нисте урадили у току протеклог периода. Колико је догађаја који су обележили ваших последњих 365 дана? Колико сте нових људи упознали? Који је број места које сте посетили у првој половини године, а колико у току летњег распуста? Да ли би нам био занимљив и користан податак да у општој годишњој рекапитулацији освестимо и то колико смо литара воде утрошили или још боље колико десетина кила шећера појели?

Нема дилеме да је крај године период који је највише оптерећен информацијама. Бројни подаци који теже да се спакују у неку фиоку из које се по потреби могу вадити одређеним редоследом, слажу се не само у нашим главама већ све више и у нашим персоналним рачунарима. Међутим, због природе технолошких ствари, ти подаци се ипак мало више складиште у простору популарног назива „Облак“ на виртуалној локацији званој интернет.

ВЕЛИКИ ПОДАЦИ: ДОБРИ, ЛОШИ ИЛИ ЗЛИ

Одлазећа 2013, а још више долазећа 2014, године су великих података. Никада до сада није било више различитих смислених и бесмислених информација на једном конкретном симулацијском месту. Те чињенице смо, нажалост, постали свесни тек онда када се због исте појавио неки проблем. Злоупотреба информација које добровољно и свесно остављамо на свима доступно место, тера нас да све још једном добро промислимо.

Потенцијал који имају пројекти који подразумевају употребу великих података, као што су научна истраживања која могу допринети излечењу тешких болести или унапређењу живота становника у градовима, необично је велики. Међутим, такав потенцијал врло лако може пасти у сенку злоупотребе истих од стране власти или корпорација које верују да их употребљавају у добре сврхе.

Ово је један од закључака дебате на којој су учествовали професор лингвистике и познати филозоф Ноам Чомски и Бартон Гелман, некадашњи истакнути уредник „Вашингтон поста“, двоструки добитник Пулицерове награде и један од новинара заслужних за објављивање Сноуденових контроверзних података из Националне безбедносне aгенције. Дебата је била део семинара Употреба података 2013, који је недавно одржан на Масачусетском технолошком институту под окриљем МIT SENSEable City лабораторије са циљем да се истраже ризици и користи од пројеката који укључују велике податке.

Употреба великих података у пројектима, као што је, на пример, унапређење градског саобраћаја, може умногоме олакшати свакодневни живот грађана. Не постоји ниједан разлог да вам се не допада апликација која вас обавештава о локацији слободног паркинг места или она која вам омогућује да на улици лоцирате особу са којом можете да поделите вожњу таксијем у одређеном правцу. Постоји небројено много начина сакупљања података о саобраћају у конструктивне сврхе међу којима је велики број података о појединачним кретњама грађана. Један од начина сакупљања таквих података је и технологија препознавања лица. Међутим, информације о саобраћају утичу на општу транспарентност самих грађана, како код власти тако и код комерцијалних предузећа. И то је оно што нам се обично не допада.

„Можемо бити сигурни да ће сваки систем моћи, било да су то власти неке државе или Гугл или било ко други, користити најбољу постојећу технологију како би контролисали, задржали и максимизирали своју моћ“, поручује познати мислилац Чомски, „трудећи се да то раде у тајности.“ Потом је цитирао политичког научника Семјуела Хантингтона: „Моћ опстаје само док је у мраку, чим изађе на светло дана, она почиње да ишчезава.“

Са друге стране, Бартон Гелман је истакао важну ствар која лако исклизне у дебатама ове врсте, а то је да ми готово увек мислимо како институције нужно злоупотребљавају податке грађана. Истражујући документа која је добио од Сноудена, Гелман је у многим деловима пронашао јасне доказе који га уверавају да безбедносне институције успешно штите грађане управо на основу података које добијају од њих самих. Дакле, опште распрострањено је веровање да одређене злоупотребе постоје, али их грађани ретко заиста разумеју.

Принцип око кога су се оба саговорника сложила је да осећај угрожености који имамо долази управо из чињенице да власти не желе да ми знамо о стварима за које они мисле да би требало да раде због нас, бојећи се да се ми нећемо сложити са њима те да ће тако изгубити нашу подршку. „Јер лакше је победити у игри у којој други играч уопште не зна да игра постоји“, рекао је Гелман.  

ГДЕ СМО ТУ МИ?

Није тешко окривити институције као што су Гугл или америчка влада да сакупљају и користе податке о грађанима – у било које сврхе, општег добра или не – међутим, постоји још један актер, а то смо управо: ми.

„Ми смо активни саучесници у том процесу. Ми им омогућавамо да раде то што раде“, рекао је Чомски, истичући да се процес надгледања вршио и у далекој прошлости, али да је данас „повратни ударац“ извеснији него икада (посебно у САД), те да људи и те како могу да ураде нешто како би се заштитили. „Уколико не урадимо онолико колико заиста можемо да урадимо по питању опште контроле, надгледања и доминације, будући да за то имамо прилику, онда смо само пуки саучесници“, поновио је Чомски.

Ми смо ти који развијамо и правимо технологију која ће се касније користити у функцији контроле и терора нас самих. Ми смо корисници, али и креатори. Чомски истиче да не морамо да чекамо Викиликс да објави тајне скрипте које ће нас фасцинирати, будући да су такве информације већ присутне у медијима, али да их ми из неког разлога не препознајемо. 

„Слободе које имамо нису дар са неба“, подсећа увек будни активиста,“оне су резулатат свеопште борбе. Потребно је да ангажујемо знање, да се организујемо у масовне покрете, и једино тако можемо доћи до легислативе какву желимо и до расклапања постојећих институција.“ Без обзира на то што та победа неће доћи одмах сутра, битно је да се процес започне на дужи рок.

Заинтересовани професори и студенти са Масачусетског технолошког института позивају појединце, компаније и владе да удружено раде на транспарентнијем и флексибилнијем „договору о подацима“, који ће допринети томе да велики подаци постану добри подаци.

Овај и друге панеле са семинара Употреба података 2013 можете у целости погледати овде.

УПОТРЕБА ВЕЛИКИХ ПОДАТАКА

У оквиру Лабораторије за рачунарске науке и вештачку интелигенцију (CSAIL) при Масачусетском технолошком институту постоји иницијатива Big Data, која у сарадњи са градом Бостоном окупља студенте различитих програма у циљу развијања иновативне употребе прогностичких алгоритмова и визуализација система превоза у Бостону. Идеја званичне бостонске саобраћајне политике је да на овај начин унапреди све видове превоза користећи податке у реалном времену. Циљ анализирања тих података јесу бољи модели планирања путања превоза. Урбанисти желе да пруже грађанима више могућности за долажење до одређеног циља користећи све облике превоза (ходање, вожњу бицикли, коришћење приватног и јавног превоза), али и ефикасније управљање возилима у самом граду.

Истражите више о техничком проблему складиштења великих података

Истражите нове идеје, директно из центра америчке образовне империје, у рубрици АМЕРИКАНА

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs