Roboti

HAL: Mašinska svest

Ideja o ovakvoj mašini nadahnjuje milione ljudi koji su uključeni u pokušaje da se naprave veštački ljudi, od robotičara do filozofa

„Hello, Dave“

HAL 9000

Šest stotina miliona kilometara daleko od Zemlje. Svemirski brod Discovery One približava se Jupiteru u praznini svemirskog prostranstva. Nakon dugog puta u hibernaciji, astronaut Dejvid Bauman ustaje, doručkuje, trenira i razgovara sa mašinom HAL 9000, najsavršenijim kompjuterom ikad napravljenim, veštačkom svešću koja upravlja svemirskim brodom.

„Zdravo, Dejv“,  reći će HAL, a njihov odnos će polako razotkriti jedno uobraženo stvorenje, opsednuto sopstvenom moći. U tragičnom raspletu, HAL će nemilosrdno usmrtiti ostale putnike na brodu, astronauta Frenka Pola će pustiti u otvoreni svemir, a sa Baumanom će voditi dramatičnu borbu na život i smrt. Uzaludni pokušaji astronauta da isključi kognitivna kola ove mašine, sukobljeni sa buđenjem novog oblika života – jedne nove svesti – kroz nadrealne scene u završnici filma prerastaju u metafizički ep o inteligenciji.

Ova sumorna priča o budućnosti veštačke inteligencije predstavlja osnovni zaplet kultnog naučnofantastičnog filma Stenlija Kjubrika Odiseja u svemiru 2001, snimljenog još 1968. po scenariju Artura Klarka, koji će kasnije izdati istoimeni roman i napisati još tri nastavka Odiseje. HAL će, međutim, prevazići okvire ne samo ove fantastične sage o buđenju inteligentnog života nego i samog žanra, postajući opšte mesto savremene kulture.

HAL je danas najpoznatiji spomenik veštačke inteligencije. Ima izvesne ironije u tome da je i on sam virtualan, plod mašte, ali to ga i čini tako poželjnom završnicom duge avanture kreacije veštačkog bića. Ideja o ovakvoj mašini nadahnjuje milione ljudi koji su uključeni u pokušaje da se naprave veštački ljudi, od robotičara do filozofa. HAL je prikriveni cilj razvoja, kako robotike tako i informatičke industrije danas, uprkos neugodnoj okolnosti da se u Klarkovoj priči oteo kontroli i pretvorio u zlo (što je matrica ponikla još u legendi o Golemu i romantičarskim pričama o Frankenštajnu).

Biografija HAL-a, mada izmišljena, dostupna je gotovo svuda i odavno se pretopila u istoriju. HAL 9000 je, prema Klarkovoj ideji, razvijen u fabrici Hal u Urbani, u Ilinoisu, gde je na lokalnom univerzitetu prethodno napravljen računar ILLIAC. Naziv je dobio od akronima za Heuristički programiran algoritamski kompjuter (HAL, Heuristically programmed ALgorithmic computer).

Postoji i urbana legenda o tome da je naziv HAL potekao od skraćenice IBM, tako što su Klark i Kjubrik prosto pomerili slova abecede za po jedno mesto unapred. No, oba autora su demantovala ovu poznatu famu, o čemu svedoči i izjava doktorke Čandre u drugom delu Odiseje, koja u jednoj replici kaže: „Besmislica, svaka inteligentna osoba zna da je HAL izvedeno od heuristički algoritam.“ Naravno, da doktorka Čandra u inteligentne osobe ne svrstava samo ljude. 

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs