Креативни атлас

Хајзенберг у Копенхагену

Овде ће почети ланчана реакцијa чије су последње карике промениле историју модерног света

Текст: Љиљана Илић
Мапа: Стефан Унковић

Зашто је Копенхаген тако важан за биографију Вернера Хајзенберга, једног од најзначајнијих физичара прошлог века и једног од твораца квантне механике?

Уз Хајзенбергово име везује се матрична механика, као и чувени принцип неодређености, по коме постаје јасно да ни теоријски није могуће истовремено одредити и положај и брзину честице са апсолутном тачноћу, што је указало да је људско мерење и проучавање света инхерентно ограничено. До ових сазнања Хајзенберг долази управо у данској престоници, коју често симболизује мала сирена, јунакиња Андерсенове бајке.

До овог открића, наиме, Хајзенберг долази у сарадњи са својим ментором Нилсом Бором, оцем квантне физике и данским физичарем који је у Копенхагену окупљао низ водећи физичара прве половине 20. века. Са њим ће, а у сарадњи са читавим кругом истомишљеника, формулисати такозвану Копенхашку интерпретацију квантне механике.

Хајзенберг је боравио у Копенхагену средином двадесетих година, а 1926. године био је постављен на место предавача теоријске физике на Универзитету у Копенхагену.

Овај град, у то време један од три центра теоријске атомске физике, поред Минхена и Гетингена, постаје кључна станица на Хајзенберговом путу до Нобелове награде. Она му је додељена 1932. године за стварање квантне механике и њену примену.

После копенхашке фазе, уследиле су најконтроверзније године у Хајзенберговој каријери. Почиње Други светски рат, а он остаје у Немачкој. Ту води програм немачког нуклеарног наоружања за време нацистичког режима, користећи откриће нуклеарне фисије из 1938. године, али ће заувек остати непознато у коликој мери он подржава ову идеју.

Међутим, судбинска веза са Копенхагеном се не прекида. На великој конференцији која је 1941. одржана у овом граду, Хајзенберг се састаје са Нилсом Бором. Два научника и два дугогодишња пријатеља се сусрећу, а тај догађај ће у наредним деценијама бити предмет најзразличитијих спекулација.

Нилс Бор, у окупираној Данској, изразити је противник нацизма, и као најугледнији научник своје ере, са правом је забринут због могућности да нацистичка Немачка развије нуклеарно оружје. Боров сусрет са старим пријатељем протиче у знаку Хајзенбергове сарадње са нацистима.

У писму Нилса Бора, објављеном 2002. године, он тврди да је Хајзенберг, приликом њиховог сусрета у Копенхагену, био у потпуности посвећен немачком нуклеарном програму. Ово је, заправо, био и повод за прекид њиховог дугогодишњег пријатељства.

Разговор између двојице научника у Копенхагену има историјску тежину: након њега, сазнање о немачком нуклеарном програму преко Нилса Бора допире до ушију Американаца.

Само годину дана касније, европски научници избегли у Америку подстичу америчку администрацију да развије свој нуклеарни програм. Чак и Алберт Ајншајн тим поводом пише Френклину Рузвелту, председнику САД.

Управо из страха да би нацисти и Хајзенберг први могли направитинуклеарно оружје, САД почињу убрзано да развијају атомску бомбу – успешно, како ће показати касније нуклеарне пробе са катастрофалним последицама.

Разговор  између Нилса Бора и Вернера Хајзенберга обрађен је и литерарно, у драми Мајкла Фрејна Копенхаген, из 1998. године. Ова драма доживела је велики успех широм света.

Хајзенберг је наставио свој рад у Немачкој и после Другог светског рата.

КРЕАТИВНИ АТЛАС

И највеће идеје настале су на неком месту. Где, како и када? Кроз историју науке путујемо на неуобичајени начин – истражујемо биографије великих научника кроз градове, места и боравишта у којима су откривали своје теорије.

Истражите текстове из рубрике КРЕАТИВНИ АТЛАС.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs