Бестијаријум

Тајне Виминацијума

Из археолошког парка Виминацијум стижу узбудљиве вести – прво је на дубини од 17 метара откривено седам нових мамута, а затим и још једна римска некропола

Текст: Марија Видић, Слободан Бубњевић

Фотографија: Марија Видић

Последње вести из Виминацијума. Две недеље након открића седам нових мамутских фосила на угљенокопу Дрмно у Костолцу, за које се процењује да су стари више од 50.000 година и да су припадали вунастим мамутима, археолози из Виминацијума су само стотинак метара даље, уз сам обод славног археолошког парка, дошли до још једног спектакуларног открића.

Овде је, на месту за које се до сада претпостављало да се налазило изван римског логора и града, пронађена још једна римска некропола. Директор археолошког парка, др Миомир Кораћ, на основу тога закључује да се Виминацијум највероватније није простирао на 400, већ на читавих 450 хектара.

У новопронађеној гробници откривени су остаци Старих Римљана, у једном од гробова је пронађен и златни накит, док је примећено да су присутни и трагови гашеног креча, што је сасвим неуобичајен налаз. Ово откриће отвара сасвим нове правце у иначе живом и узбудљивом истраживању древног римског града, који је очигледно био насељаван у више епоха.

Зашто је ово место на обали Дунава тако привлачило Римљане и Келте, али и многе друге пре њих? Мамуте, на пример.

Гробље мамута

Виминацијум, пре око 50.000 година. Ветровити плато уз реку Млаву, близу њеног ушћа у Дунав, тек понегде мочваран и поплављен, налази се на путу којим огромна крда путују ка југу.

Гоњени променама климе и захлађењем због којих на северу има све мање хране, мастодонти и други гигантски слонови масовно узмичу од Сибира ка југу Евроазије.

У тој великој сеоби крда покушавају да, пре зимских месеци, пронађу уточиште за себе и младунце. Мочварни плато уз велику реку их без сумње магнетски привлачи. И то, током дугих епоха.

Више различитих врста оставиће кости баш на овом месту које ће хиљадама година касније заузети легионари римске седме и четврте легије, како би на дунавској граници бранили Империју од упада варвара са севера.

Пустињки пејзаж

Откриће седам фосила мамута

Виминацијум, данас. Уз саму границу на којој се налазе остаци древног римског града и логора простире се један неочекиван, запањујући пејзаж – ту се налази угљенокоп Дрмно у коме се већ деценијама копа лигнит за термоелектране Костолац А и Б укупне инсталисане снаге од хиљаду мегавата.

Предео је сасвим другачији од оног по ком су се кретали мамути. По широком пространству сада миле стотинама метара дуге гусенице транспортних система, кроз тло рију чудовишни копачи са кашикама величине собе, а огромни камиони се пробијају преко разрованих путева од шљунка и иловаче.

Угљенокопом дува снажан ветар са Дунава, праћен сунцем од кога нема заклона, док ситан песак и угљена прашина засипају ужурбане раднике и посматраче.

Но, ово је место где се последњих година ископавају разноврсни остаци мамута. Тако је почетком месеца јуна из археолошког парка Виминацијум стигла је још једна узбудљива вест – на дубини од 17 метара откривено је још седам нових скелета.

„Ово је заиста велика научна посластица коју ће осветљавати научници из различитих делова планете“, каже за Елементаријум др Миомир Кораћ, директор археолошког парка Виминацијум, са којим разговарамо на локалитету где су мамути пронађени.

Доба мамута

Фосил мамута Вике

Пре само три године, на растојању од само неколико километара, на другој страни угљенокопа, овде је ископан потпуно очуван скелет женке мамута, који је изазвао огромну пажњу и остао запамћен по надимку Вика.

Ова мамутица откривена је у слоју жутог песка на дубини од 27 метара. Палеонтолози су на основу те дубине проценили да је животиња живела пре између 400.000 и милион година. Највероватније је припадала врсти Mammuthus meridionalis, којој припадају једни од најдревнијих европских сисара.

Ови такозвани јужни мамути насељавали су Евроазију пре око два милиона година. Сматра се да су били тешки око десет тона, високи 4,5, а дугачки шест метара. Личили су на азијске мамуте, али су имали дуже кљове.

Мамути су, иначе, гигантски слонови из рода Mammuthus, који су дошли из Африке на тло Европе и Азије пре око 3,5 милиона година. Данас је познато седам врста мамута и сви су изумрли, обично у природним катаклизмама или због промена климе.

др Миомир Кораћ на локалитету угљенокопа Дрмно

 

Вунени мамути

Најмлађа врста мамута је Mammuthus primigenius, вунасти или длакави мамут, на кога обично помислимо када се помену.

Популарно назван вули, живео је све донедавно, од пре 150.000 до пре 10.000 година. Овог мамута знамо из цртаних филмова као што је Ледено доба (мамут Мени), али и као врсту чији су остаци захваљујући хладноћи у којој су живели, као и маси, најбоље очувани и најчешће проналажени.

Вунастим мамутима је погодовала хладна клима и велики број их је ишчезао кад је пре око 120.000 дошло до отопљења. Но, они су преживели, а о њиховом ишчезнућу постоје две теорије – једна од хипотеза је да су за то криви људи који су пре око 40.000 година стигли из Африке у Европу.

Има више доказа да су људски ловци убијали мамуте, на пример врх копља нађен у скелетима. Сматра се да је један уловљени мамут био довољан да се преко зиме прехрани читаво људско племе.

По другој хипотези, мамуте је напала нека заразна болест. Како год, мамути су нестали, прво на југу, а потом и на крајњем северу. Последњи мамути су живели до пре 1700 година на изолованом острву Врангел код Сибира.

Налазиште

Археолози откривају кљову мамута

И онда је, три године након Вике, у Виминацијуму отркивено чак седам скелета управо ове, вунасте врсте мамута.

Као и у случају Вике, нови фосили су пронађени тако што је багер који је раскопавао лес ударио у неочекивану препреку. Кад су позвани арехолози из парка Виминацујум, постало је јасно да је реч о још једном изузетно значајном открићу.

Испоставило се да су багери највероватније дуго копали преко овог мамутског гробља пре него што су фосили примећени.

Кости су нађене на седам места у истој линији профила, на дубини од 17 метара. С обзиром на то да је зид угљенокопа знатно дубљи, до ових локалитета археолози стижу мердевинама. На првом од њих су формирали мали плато како би открили о каквом је мамуту реч.

Археолозима, који су навикли на знатно другачија ископавања римских споменика, на овом уском платоу придружује се и угледни професор палеонтологије Универзитета у Новом Саду, др Слободан Марковић.

У разговору са др Кораћем и знатижељним археолозима из Виминацијума, стојећи на мердевинама испод платоа са костима, др Марковић износи своју прву претпоставку: да су новооткривени мамути стари између 55.000 и 60.000 година.

И да према томе не спадају у древне јужне мамуте попут Вике, већ да су припадници врсте вунастих мамута.

Палеонтолошки парк

Вунени мамут Вули - од пре 150.000 до пре 10.000 година

Мада су и истраживачи и новинари у први мах помислили да је реч о остатку крда у ком је живела Вика, испоставља се да је реч о мамутима млађим за око пола милиона година.

Тако се испоставља да се на овом месту на сасвим запањујући начин сусрећу најразличитије епохе – од царства мамута, преко античке до модерне индустријске ере.

„Виминацијум је римски град и легијски логор, пре тога су овде били Келти, а пре њих, вероватно, многи други, и у таквом следу ми смо сада дошли до мамута“, објашњава др Кораћ најављујући да ће ускоро на овом месту бити подигнут и палеонтолошки парк у коме би били изложени остаци мамута.

Поред мамута из Виминацијума, у Србији је пронађено још фосилних остатака ових животиња, разних врста и различите старости – један од најпознатијих је мамут Кика из Кикинде.

Пронађен је 1996. године на дубини од 20 метара, у глинокопу фабрике цигле и црепова „Тоза Марковић“.

Поред овог кикиндског мамута, познат је и један београдски мамут који је ископан пре скоро читав век, приликом грађевинских радова код палате „Албанија“ у центру Београда.

Такође, на бројним другим локацијама, углавном у сливу Дунава, нађене су бројне појединачне кости, остаци кљова и други докази да су најстарији становници овог подручја највероватније били мамути.

Виминацијум

Пре две хиљаде година, на месту где се данас налази археолошки парк Виминацијум, Седма римска легија, названа Claudia pia fidelis, подигла је свој утврђени логор Castrum. Заједно са Четвртом легијом из Сингидунума (данашњег Београда) вековима је чувала дунавски лимес, границу римске цивилизације и дивљег света варвара са оне стране провинције Горње Мезије. Ту је потом подигнут и читав римски град, касније колонија Виминацијум, где су се укрштали сви путеви Балкана и где су римски цареви изградили своју палату на платоу изнад Дунава.

Виминацијум је једно од дванаест римских налазишта у Србији, али је вероватно најпријемчивије за туристе. Посетиоци данас могу да виде неколико уређених локација. Најупечатљивији је свакако Царски маузолеј у ком се, испод наткривеног свода, могу видети одлично очувани остаци римске архитектуре, и посебно, три подземне, фрескама осликане гробнице. Може се обићи и северна капија војног логора, Porta Pretoriu, затим оближње наткривено налазиште градских купатила, Thermi, где се могу видети остаци базена, плочица и римског система подног грејања.

Поред ових налазишта, у археолошком парку посетиоци могу обићи и Domus, реконструкцију импозантне римске виле из 1. века нове ере. То је један вишенаменски хотел укупне површине од скоро три хиљаде квадрата. Простор је организован око седам атријума, а замишљено је да се гости из света овде уводе у историју Рима, уче и истовремено забављају.

БЕСТИЈАРИЈУМ

Животиње око нас. Животиње које су ишчезле. Животиње које никада нису постојале. Животиње које не видимо.

Истражите текстове из рубрике БЕСТИЈАРИЈУМ.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs