KREATIVNI ATLAS

Gradovi Nikole Kopernika

Drugi u seriji Kreativnih atlasa prati životno putovanje velikog astronoma 16. veka 

Tekst: Staša Bajac

Ilustracije mapa: Stefan Unković

KRAKOV

Godine 1491. Univerzitet u Krakovu upisuje dvadesetogodišnji Nikola Kopernik. Na ovom mestu izučava razne oblasti, ali najvažnije, prvi put se susreće sa onim čijem će razvoju nekoliko desetina godina kasnije sam značajno doprineti – matematikom i astronomijom. Može se reći da je Krakov simbolički početak Kopernikovog puta koji će ga nekoliko desetina godina kasnije dovesti do otkrića da se Zemlja okreće oko svoje ose i oko Sunca.

No, pre Krakova, Nikola je pohađao školu u Torunu, gde se rodio 1473, i Leslau, gde se spremao za Univerzitet. Kopernikova porodica se u Torunu zatekla pošto se njegov otac, dobrostojeći trgovac, tu doselio iz Krakova. Nikola je rođen desetak godina po završetku Trinaestogodišnjeg rata, koji su Kraljevina Poljska i Pruska Federacija vodile protiv Redova tevtonskih vitezova. Kopernikov otac je bio veoma politički aktivan i pristalica poljskog kralja. No, on umire dok je Kopernik još bio dečak i usmerenje njegovog obrazovanja prepušta Nikolinom ujaku, Lukasu Vacenrodu mlađem. Lukas, koji je sam završio Jegelonski ili, kako se tada zvao, Univerzitet u Krakovu, bio je biskup Varmije, regije na severoistoku Poljske, i savetnik svim poljskim monarsima, vrlo uticajna ličnost i kao takav od velike pomoći Koperniku.

Kopernik je na Univerzitetu zapravo pohađao studije umetnosti, međutim, u programu su se nalazile i aritmetika, matematika, astronomija. Pored toga, filozoviju mu je predavao Albert Brudževski, poljski astronom i matematičar, koji je Koperniku van škole držao dodatne časove. Čitajući antičke filozofe i naučne spise, Kopernik je naučio da oblikuje svoje ideje i iznosi teorije, što se pokazalo kao veoma korisno u kasnijem spisateljskom radu. Tokom boravka u Krakovu počeo je da skuplja knjige i gradi svoju obimnu biblioteku. Međutim, za vreme takozvanog Švedskog potopa, tj. švedskih invazija na Poljsku, Kopernikove knjige su postale deo ratnog plena i danas se nalaze na Univerzitetu u Upsali.

Petnaesti i šesnaesti vek u Poljskoj često se naziva Zlatnim vekom, budući da je upravo u ovom periodu nastao najveći broj renesansnih građevina i umetničkih dela, poput Sinagoge u Kazimiru, poznatoj krakovskoj četvrti. Kao dvorski slikar tadašnjeg kralja Sigmunda I radio je Hans Direr, mlađi brat Albrehta Direra, jednog od najvećih umetnika epohe. No, možda najviše u prilog činjenici da je Krakov bio inspirativno okruženje za budućeg astronoma govori podatak da je prvi odštampani dokument u Poljskoj iz štamparske prese izašao godinu dana po rođenju Nikole Kopernika, a bio je astronomski zidni kalendar tekuće godine.

BOLONJA

Po završetku studija, Lukas Vacenrod svog sestrića postavlja za kanonika Varmije, međutim, iz nejasnih razloga Kopernik ne uspeva odmah da zauzme tu poziciju. Ujak ne dopušta da Kopernik besposličari i zajedno sa bratom ga šalje na studije crkvenog prava u Bolonji. Po nekim tumačima, na taj način Kopernik još čvršće osigurava Lukasovu poziciju u Varmiji.

Međutim, Kopernika je ovaj italijanski grad zaveo u drugom pravcu. U to vreme, Bolonjom je vladao Đovani II Bentovoljo, formalno tiranin, budući da je na vlast došao nelegalnim putem. Grad je ulepšao brojnim naručenim građevinama i freskama, no klasne razlike su bile ogromne i siromašni su živeli u potpunoj bedi. Nasuprot tome, Bolonja je bila jedini grad u kome su žene mogle da se bave bilo kojim zanimanjem, školuju se na univerzitetima i uopšte uživaju mnogo više prava nego u ostalim delovima Italije i Evrope. Ovi podaci zapravo govore da je Bolonja bila mnogo bolje okruženje za bavljenje humanističkim naukma ili istraživačkim radom, koji su Kopernika svakako više interesovali od prava.

Kopernik očito podleže ovim čarima, ostaje veran svojim prvobitnim interesovanjima i nastavlja da produbljuje znanje iz astronomije. U Bolonji postaje učenik i asistent čuvenom astronomu Domeniku Mariji Novari de Ferari. Takođe, sve više pažnje posvećuje ispitivanju svoje sumnje da se Zemlja nalazi u centru našeg planetarnog sistema. Kao izuzetno važno za rad na ideji o heliocentričnom univerzumu, koju je razvijao tokom čitavog života, pokazalo se čuveno posmatranje Aldebarana, najsvetlije zvezde u sazvežđu Bika, koje je Kopernik izveo 9. marta 1497. Pored praktičnog rada, Kopernik u Bolonji proučava i drevne kosmološke i kalendarske sisteme, i u isto vreme čita svoje savremenike i ispituje njihove teorije. Jedan od ključnih autora sa kojima putem knjige Epytoma in almagesti Ptolemei dolazi u kontakt je i nemački astronom Johan Miler fon Kenigsberg, kog je Kopernik navodio kao veoma uticajnog za svoj rad.

Ubrzo po Kopernikovom odlasku iz Bolonje, početkom šesnaestog veka, papske trupe preuzimaju vlast od Bentovolja i pripajaju Bolonju Papskoj državi, čiji deo ona ostaje sve do osamnaestog veka.

PADOVA

Odlazak iz Bolonje nije značio i završetak studija u Italiji. Na putu za Padovu, Kopernik svraća i u Rim gde, simbolično, u jubilarnoj 1500. godini, u noći između 5. i 6. novembra posmatra pomračenje Meseca.

Kopernik je svoju strast za astronomijom očito morao da žonglira sa planovima koje je ujak Lukas Vacenrod imao za njega. U Padovu ga, zajedno sa bratom, šalje na studije medicine, navodno da bi mogao da bude od dodatne koristi biskupu Vacenrodu i ostaloj gospodi u biskupiji. Padovom je od dvanaestog veka vladala porodica Kararesi, međutim, Kopernik će prisustvovati poslednjoj godini njenog upravljanja ovim gradom. 

Od drugih univerzitetskih gradova Padova se razlikovala po tome što ne samo da je privlačila studente iz cele Evrope već je imala i raznovrsan internacionalni profesorski kadar. Najpoznatija je bila po školovanju budućih lekara, ali kao i u Bolonji studije prava, vrednog i upornog Kopernika izučavanje medicine nije sprečilo da se dalje bavi astronomijom. Zanimljiv je podatak da se u okviru studija medicine predavala i astrologija, no Kopernik je nikada nije koristio u svom radu. Kopernik u Padovi nastavlja da izučava grčki jezik, sa kojim je počeo da se upoznaje u Bolonji, da bi mogao da čita helenističke spise na temu kosmologije.

Kao i iz Bolonje, Kopernik iz Padove odlazi koju godinu pre političkog prevrata. Naime, Padova 1503. pada pod mletačku vlast. Godine 1508, doduše samo na dve nedelje, dele je između Svetog rimskog carstva, Ferdinanda I, vladara Španije, Papske države i Francuske, ali Mleci su je ubrzo povratili i zadržali u okviru Mletačke republike sve do druge polovine osamnaestog veka.

FROMBORK

Završivši studije, tridesetogodišnji Nikola Kopernik se iz Italije vraća u Varmiju, gde će i ostati do svoje smrti. Iako bi možda bilo logično pretpostaviti da je ostatak života proveo radeći na svojim teorijama iz oblasti astronomije kao i do tada, Kopernik takoreći nastavlja da živi paralelne živote i potkrada vreme da bi se bavio onim po čemu će do danas ostati upamćen.

Pošto je nekoliko godina proveo u Hajlbergu, gde je radio kao ujakov sekretar i lekar, bavio se administrativnim i finansijskim poslovima i pratio ga na sva diplomatska putovanja pri kojima su se obojica trudila da brane Pruske, odnosno Varmijske interese, Kopernik sahranjuje Lukasa Vacenroda i 1512. se seli u drugi varmijski grad Fromburk, koji je tada nosio germansko ime Frojnberg. Od kaptola dobija kuću van zidina katedrale, a dve godine kasnije kupuje i trospratnu kulu u okviru bedema grada, gde ostaje da živi i radi do kraja života.

Varmijska biskupija u tom trenutku uživa određenu autonomiju, ima sopstvenu vojsku, parlament i riznicu, ali je i dalje potresaju napadi od Tevtonskih redova i politička previranja. U jednom od napada, 1920. godine tevtonci upadaju u Kopernikov dom i uništavaju sve instrumente koje je koristio za proučavanje planeta. No, Kopernika to ne sprečava da nastavi sa radom, koristeći primitivne instrumente poput kvadranta i trikvetruma, kakve je koristio Ptolomej, i obručastu sferu, model nebeske sfere.

Kopernik nastavlja da aktivno podržava Poljsku krunu, termin koji je označavao administrativne oblasti koje su bile pod vlašću poljskih plemića i pomaže u diplomatskim aktivnostima koje su branile Varmiju od tevtonaca. Pored posla kanonika, obaveza koje su se ticale administracije i promena monetarne jedince, čega se prihvatio da bi usaglasio monetu u okviru Poljske krune, Kopernik je nekako nalazio i vremena da piše.

Tokom boravka u Fromburku, u eseju Commentariolus izneo je svoje teorije o heliocentričnom univerzumu, koje je kasnije produbio u delu u šest knjiga O revolucijama nebeskih sfera. Iako su ga razni savremenici nagovarali da delo objavi, Kopernik je na to pristao tek po dolasku Georga Joakima Retikusa, austrijskog matematičara koji je sredinom šesnaestog veka čuo za Kopernikove ideje koje su se širile Evropom i stigle čak i do Vatikana. Retikus je bio luteranac i samim tim pobornik Reformacije, a Kopernik ne samo katolik već i kanonik, ali su nauka i želja za znanjem očito bili čvršći od dubokih i tada uzavrelih religijskih razmirica. On je Kopernika snabdeo mnogobrojnim knjigama iz matematike koje su mu koristile za usavršavanje rada, ali i poslužile kao primer dobre štampe. Retikus je objavio rad o Kopernikovoj knjizi koji nije izazvao mnogo kontroverzi, pa je Nikola pristao da rukopis pošalje na štampu. Izdanje je posvetio papi Pavlu III, ne spominjući Retikusa, budući da je ovaj bio protestant, te bi spomen njegovog imena papa doživeo kao veliku uvredu.

KREATIVNI ATLAS

I najveće ideje nastale su na nekom mestu. Gde, kako i kada? Kroz istoriju nauke putujemo na neuobičajeni način – istražujemo biografije velikih naučnika kroz gradove, mesta i boravišta u kojima su otkrivali svoje teorije.

Istražite tekstove iz rubrike KREATIVNI ATLAS.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs