„Видим Земљу… Видим облаке… Видим све… И прелепо је!“, узвикнуо је Јуриј Гагарин, први човек у свемиру

Пише: Марија Видић

Ове недеље, односно 12. априла, обележава се Дан човековог лета у свемир. Овог датума се, наиме, навршило тачно 53 године откако је Јуриј Гагарин кренуо у свемир на Востоку 1 из пустињских степа Казахстана. Било је то у зору 12. априла 1961. Неколико минута пошто је притиснуто црвено дугме, Гагарин је постао први човек у космосу, где је провео 108 минута облећући пун круг око Земље брзином од осам километара у секунди.

Јуриј Гагарин

Тог јутра пробудили су га у 5.30. Добио је доручак и пошто је јео, помогли су му да обуче астронаутско одело и одвезли га до ракетног носача. У 7.10 укључен је комуникациони систем. Када је све било спремно, Сергеј Корољев, вођа совјетског космичког програма и главни конструктор Востока, повикао је: „Узлетање! Желимо ти добар лет. Све је у реду.“ Гагарин је узвратио: „Поехали!“ („Идемо!“).

Ракета Восток, односно модул и ракетни носач били су гигантско постројење тешко 150 тона, производ Совјетског свемирског програма. За гориво је коришћен керозин, а као оксидант течни кисеоник. Унутар модула у ком је боравио Гагарин све је било скромно, непријатно и тесно: могао је да борави само један астронаут. Мада се Востоком управљало са Земље и уз помоћ аутоматике, двадесетседмогодишњи Гагарин је у случају проблема могао да преузме контролу над бродом.

Његов главни задатак био је да разговара са командом лета и описује оно што види кроз прозоре на кабини. „Видим Земљу… Видим облаке… Видим све… И прелепо је!“, узвикнуо је Гагарин пре него што се успешно вратио на Земљу. Током слетања, како је рекао Никити Хрушчову, певушио је Домовина чује, домовина зна (Родина слышит, Родина знает), песму која почиње стиховима „Домовина чује, домовина зна, где њен син лети у небо“.

Спустио се поново у Совјетски Савез, у рурални део oбласти Саратов, где су га људи посматрали са чуђењем – у наранџастом астронаутском оделу са шлемом на глави полако се приземљио падобраном након што се катапултирао из модула седам километара изнад Земље. Узвикнуо је мештанима да се не боје, да је он такође Совјет. „Враћам се из свемира и треба ми телефон да позовем Москву.“

Тих дана трка Америке и Русије за освајање космоса посебно се убрзала. Руси су добили прву утакмицу, а изједначење је уследило тек осам година касније, када је Армстронг, 21. јуна 1969, крочио на Месец. До данас је у свемир (на висину већу од 100 километара од Земљиног тла) отпутовало више од 500 људи, астронаута и свемирских туриста.

подели
повезано
Творац Сретењског устава
Астероид Дејвид Боуви