феномени

Ефекат лажног лека

Постојање плацебо ефекта је много пута потврђено, али шта се догађа када пацијент зна да пилула коју узима није лек?

Текст: Данка Спасовски

Након многобројних истраживања у оквиру тестирања третмана патолошких стања и болести, може се рећи да је плацебо ефекат неоспоран, а постојање овог феномена изнова се потврђује. Зато би се могло поставити питање због чега лекари не користе терапију плацебом будући да је он сам по себи супстанца која нема дејство, па самим тим ни нуспојаве. Међутим, за лечење је потребно да пацијент буде информисан и сагласан са поступком третмана.

Ово би могло изгледати другачије када би пацијент знао да ће бити  „лечен” плацебо лековима. Да ли ће знање о томе да лек није прави спречити његово дејство? Резултати недавног истраживања Теда Капчака, професора социјалне медицине на Харварду, можда су и револуционарни.

Плацебо ефекат се уочава кад здравствено стање појединца показује знакове побољшања након примене лажне интервенције која је предочена као аутентично лечење. Плацебо показује како је ум способан да покрене биохемијске промене у организму верујући у моћ лека који је неактивна супстанца.

Скенирањем мозга установљен је један начин функционисања плацеба: док структуре средњег мозга, задужене за осећање бола, примају и шаљу сигнале, плацебо појачава ослобађање хормона који делују као аналгетици. При томе се уочава смањена активност амигдале, која је укључена у формирање осећања страха, док делови средњег мозга чија је функција ослобађање допамина и регулација емоција, показују појачано реаговање. На крају региони мозга који повезују физички осећај и доживљај бола показују смањену активност под утицајем плацеба.

Зато не изненађује податак да је плацебо често ефикасан у третманима психофизиолошких поремећаја и стања која су у великој мери повезана са стресом и неуровегетативном узнемиреношћу. Међу њима се издвајају хронични бол, главобоље, али и синдром иритабилног колона.

Лечење без лажи

 У Капчаковом истраживању учествовало је 80 испитаника добровољаца са дуготрајним проблемом нервозних црева (синдром иратибилног колона) који су доживљавали стално надимање, крчање у стомаку, грчеве и проблеме са столицом. Ово истраживање разликује од претходних то што су учесници, који су добијали плацебо таблете два пута дневно током три недеље, били информисани о томе да су третирани плацебо  „терапијом”.

Након завршеног третмана, побољшање општег стања осетило је 59 одсто учесника који су добијали плацебо. Контролна група није добијала ништа а бољитак је осетило 35 одсто учесника. Учинак плацеба у овом истраживању надмашио је чак и резултате ранијег истраживања у коме је коришћен један доста ефикасан лек за синдром иритабилног колона. Након престанка конзумирања плацебо таблета, неки учесници су известили о брзом повратку синдрома.

Дејство унапред најављеног плацеба аутор студије, Капчак, објашњава тврдњом да плацебо активира исте неуротрансмитере у мозгу које активирају и веома снажни лекови. Осим тога, он додаје да много фактора утиче на то како ће се плацебо ефекат испољити. Прихватајући став лекара-истраживача према пацијенту-испитанику и однос поверења могу да  „ураде посао” уместо плацеба. Капчак такође наводи да је ритуал узимања лекова, који се изводи два пута дневно, само по себи лековит. Наиме, испитаници су инструисани да ће свакодневни ангажман њих самих можда бити повољан.

Други аутори, међутим, сматрају да је налаз ограничен на одређене ситуације и неприменљив на друге што значи да није универзалан и треба пажљивије да се тумачи. И сам приступ пацијенту са пажњом и заинтересованошћу може да утиче на оптимизам пацијента који затим може да покрене своје унутрашње капацитете за превладавање тегоба. У том смислу, ако се као објашњење наводи и утицај стручног ауторитета, такозваног  „белог мантила”, дејство плацеба постаје упитно.

Границе могућности

Употреба плацеба у лечењу, како примећује Капчак, иако отвара неке нове перспективе, ипак има своја ограничења. Плацебо се на пример не сме примењивати у случајевима тумора нити може снизити ниво холестерола у крви. Са друге стране, он може бити користан у случајевима мигрена, хроничног бола, несанице, анксиозности и депресивности, као и наведеног синдрома нервозних црева. Тако рецимо, у последње две деценије тестирања антидепресива показују доследно исти проценат ефикасности као плацебо – око 30 одсто у лечењу блажих поремећаја.

У једном од истраживања вршених над пацијентима који болују од Паркинсонове болести уочен је плацебо ефекат путем активације допамина јер је овај неуротрансмитер одговоран за ту болест. Плацебо утиче и на субјективно доживљене симптоме астме док се објективним прегледом плућа не уочава побољшање па се у овим случајевима не може говорити о типичном учинку плацеба.

Стручни тим професора Капчака већ годинама се бави разним аспектима плацебо ефекта. Проучавају се демографске варијабле и повезаност са односом истраживача и испитаника, анализирају културолошки наративи, проналазе међукултуралне разлике. У лабораторијама се проучавају молекуларни одговори на плацебо, а чињеницу да плацебо изазива органски одговор потврђују истраживања лека налоксона. Овај лек блокира ослобађање ендорфина па је показано да у тим случајевима нема плацебо ефекта.

Утврђене су занимљиве чињенице везане чак и за изглед плацебо лека и начин његове примене. Лажни третман акупунктуром ефикаснији је од плацебо пилуле, док је она ефикаснија од плацебо таблете. Важна је и величина као и број – више пилула или чешће конзумирање обезбеђују сигурнији плацебо ефекат, баш као и веће пилуле. Чак је и боја важна па ће тако обојене пилуле лакше умањити бол него беле, а третман несанице ефикаснији је ако се дају плаве уместо црвених пилула док анксиозност најбоље реагује на зелене. 

Нова Капчакова студија је показала да је од кључне важности и однос лекара или истраживача према пацијенту или испитанику. Ту се посматра читав низ варијабли од којих је најважнија само знање експериментатора шта је плацебо. Када су у питању конкретне реченице, истраживање је показало да је плацебо ефекат сигурнији ако се испитанику каже  „Ово ће Вас ослободити бола” него ако му кажу  „Ово би могло да Вам помогне”.

ФЕНОМЕНИ

Зашто је небо плаво? Због чега лишће постаје жуто у јесен? Где настаје снег, а где Сунчеве олује додирују Земљу? Наука са лакоћом објашњава свакодневицу – потребно је само да се запитате.

Истражите текстове из рубрике ФЕНОМЕНИ.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs