Mašine

Doba dronova

Leteći roboti nisu samo provokacija na sportskim priredbama, oni danas mogu snimiti naslov u novinama sa visine od nekoliko stotina metara. Šta sve mogu dronovi?

 

Tekst: Boris Klobučar

Prvo je preleteo ogromno jezero. Nije mu trebalo više od dvadeset minuta da preleti širinu od nekoliko kilometara. Zatim je svojim budnim okom, koje vidno polje prenosi u centralu, prešao na kamene vrhove i na kraju šumu. Nije mogao da vidi kroz drveće. Zato se malo spustio i upalio infracrvenu kameru. Sada je već gledao detaljnije. Video je jelene, zečeve, divlje svinje, sve u jarko crveno-narandžastim bojama. A onda je spazio nešto veće. Nešto za čim je tragao.

U dubini guste šume, daleko zalutali sa planinarske staze, jedno uz drugo grejalo se dvoje planinara, čekajući spas. Dron je uradio ono što mu je bio zadatak. Spasilačka služba ima koordinate i već je na putu.

Za ovakvo spašavanje, pre nekoliko godina bilo bi potrebno nekoliko dana, mnogo skupe opreme i neprocenjivog vremena. Danas snimanje traje nekoliko sati. Dobrodošli u doba dronova. Svojim budnim okom oni mogu spašavati živote, donositi meteorološke podatke, gasiti šumske požare, dostavljati resurse. Takođe mogu snimati teren, kontrolisati saobraćaj, tražiti begunce i ratovati. Kao i automobil, kašika, penicilin, ili četkica za zube, dronovi su oruđe. Na ljudima je da ga iskoriste za nešto dobro, ili nažalost, za nešto loše.

Šta su dronovi?

Najkraće rečeno, dronovi su letelice u kojima nema ljudske posade. Danas možete naleteti na mnoge druge nazive za ove leteće robote, kao što su bespilotne letelice (unmanned aerial vehicle – UAV, unpiloted air system – UAS ), ili letelice sa daljinskim upravljanjem (remotely piloted aircraft RPA). Međunarodna civilna avio-organizacija ih je podelila u dve kategorije perma načinu upravljanja – letelice kojima se upravlja daljinski i autonomne letelice. Druga grupa postaje sve popularniji u svetu dronova, gde se putanja, visina, brzina i druge karakteristike leta unose u računar koji nosi dron pre nego što krene na put, a zatim letelica izvršava naređenja samostalno.

Dronovi su prvobitno osmišljeni u vojne svrhe. Ideja o bespilotnim letelicama datira još od 19. veka i austrijskih balona sa barutom kojim su bombardovali Veneciju. Moderni dronovi su prvi put, tada tajno, korišćeni pedesetih godina prošlog veka od strane američkih vojnih snaga. Od otkrivanja ove tehnologije počela je brza ekspanzija, i u sledećim decenijama dronovi su stigli i u vojske drugih zemalja. Bespilotne letelice je 2013. godine u svom vojnom arsenalu imalo više od pedeset država, od kojih neke, poput Kine, Izraela i Irana, imaju velike kompanije za proizvodnju vojnih dronova.

Letelice predatori, koje nose naoružanje, do sada su učestvovale u brojnim vojnim akcijama kao što je napad na snage organizacije Al kaida u Avganistanu 2002. godine, što je ujedno bila i prva zvanična akcija dronova van ratne zone kakva je tada bio Avganistan. Do sada, svojim preciznim sistemima navigacije i ciljanja dronovi su likvidirali mnoge terorističke snage, hapsili pirate, ali, nažalost, i ubijali nedužne civile.

Kućni dronovi

Tehnologija dronova je danas svima dostupna. Glavni „krivci“ za to su slobodan pristup podacima (open source) i entuzijasti koji se bave „uradi sam“ projektima. Oni svoje radove, ukoliko ih samo malo izmene u odnosu na prvobitni recept, mogu okačiti na internet, gde ih dalje može preuzeti bilo ko. Kamere za nadzor, senzori i druga potrebna tehnologija je dovoljno mala i pristupačna da bilo ko sa nekoliko stotina dolara i nekoliko sati slobodnog vremena može da napravi dron koji se može spakovati u kutiju za cipele.

Postoje međunarodni i državni zakoni za regulisanje letenja (visina leta, težina, operma, upotreba i slično). U SAD je na snazi zakon iz 2006. godine, a nove regulacije, koje najavljuju komercijalizaciju dronova, spremaju se za 2015. godinu. Svaka od država u SAD ima svoje dodatne regulacije i izuzetke u svom vazdušnom prostoru. Dronovi će tako uskoro biti korišćeni za raznošenje pica po gradu, dostavu pošte i reklamiranje.

Poljoprivredne letelice u SAD već sada nadziru polja i snimaju useve. Dronovi služe za nadzor, a neke od kamera koje nose mogu sa nekoliko stotina metara da „vide“ natpis u novinama. Stoga je za sada ograničena visina na kojoj dronovi mogu da lete. Bespilotne letelice koriste policija i spasilačke službe. Naučnici koji ispituju okeane više ne moraju da ogromnu količinu vremena provedu na brodovima, a arheolozi mnogo lakše i jeftinije skeniraju zemljište infracrvenim senzorima, čime posao za koji bi im doskora trebalo nekoliko godina završe za samo nekoliko nedelja.

Na kraju, snimke za koje su korišćene letelice možete videti i u blokbasterima poput Čoveka od čelika ili novog Džejmsa Bonda. Tako su dronovi postali zvezde Holivuda, sa već dva Oskara (dronovi – 2 : Leonardo di Kaprio – 0).  

MAŠINE

Kako radi mlazni motor? Šta pokreće magnetni voz, a šta nuklearnu elektranu? Na kojim principima rade mašine koje nas okružuju?

Istražite tekstove iz rubrike MAŠINE.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs