Летећи роботи нису само провокација на спортским приредбама, они данас могу снимити наслов у новинама са висине од неколико стотина метара. Шта све могу дронови?
Текст: Борис Клобучар
Прво је прелетео огромно језеро. Није му требало више од двадесет минута да прелети ширину од неколико километара. Затим је својим будним оком, које видно поље преноси у централу, прешао на камене врхове и на крају шуму. Није могао да види кроз дрвеће. Зато се мало спустио и упалио инфрацрвену камеру. Сада је већ гледао детаљније. Видео је јелене, зечеве, дивље свиње, све у јарко црвено-наранџастим бојама. А онда је спазио нешто веће. Нешто за чим је трагао.
У дубини густе шуме, далеко залутали са планинарске стазе, једно уз друго грејало се двоје планинара, чекајући спас. Дрон је урадио оно што му је био задатак. Спасилачка служба има координате и већ је на путу.
За овакво спашавање, пре неколико година било би потребно неколико дана, много скупе опреме и непроцењивог времена. Данас снимање траје неколико сати. Добродошли у доба дронова. Својим будним оком они могу спашавати животе, доносити метеоролошке податке, гасити шумске пожаре, достављати ресурсе. Такође могу снимати терен, контролисати саобраћај, тражити бегунце и ратовати. Као и аутомобил, кашика, пеницилин, или четкица за зубе, дронови су оруђе. На људима је да га искористе за нешто добро, или нажалост, за нешто лоше.
Шта су дронови?
Најкраће речено, дронови су летелице у којима нема људске посаде. Данас можете налетети на многе друге називе за ове летеће роботе, као што су беспилотне летелице (unmanned aerial vehicle – UAV, unpiloted air system – UAS ), или летелице са даљинским управљањем (remotely piloted aircraft – RPA). Међународна цивилна авио-организација их је поделила у две категорије перма начину управљања – летелице којима се управља даљински и аутономне летелице. Друга група постаје све популарнији у свету дронова, где се путања, висина, брзина и друге карактеристике лета уносе у рачунар који носи дрон пре него што крене на пут, а затим летелица извршава наређења самостално.
Дронови су првобитно осмишљени у војне сврхе. Идеја о беспилотним летелицама датира још од 19. века и аустријских балона са барутом којим су бомбардовали Венецију. Модерни дронови су први пут, тада тајно, коришћени педесетих година прошлог века од стране америчких војних снага. Од откривања ове технологије почела је брза експанзија, и у следећим деценијама дронови су стигли и у војске других земаља. Беспилотне летелице је 2013. године у свом војном арсеналу имало више од педесет држава, од којих неке, попут Кине, Израела и Ирана, имају велике компаније за производњу војних дронова.
Летелице предатори, које носе наоружање, до сада су учествовале у бројним војним акцијама као што је напад на снаге организације Ал каида у Авганистану 2002. године, што је уједно била и прва званична акција дронова ван ратне зоне каква је тада био Авганистан. До сада, својим прецизним системима навигације и циљања дронови су ликвидирали многе терористичке снаге, хапсили пирате, али, нажалост, и убијали недужне цивиле.
Кућни дронови
Технологија дронова је данас свима доступна. Главни „кривци“ за то су слободан приступ подацима (open source) и ентузијасти који се баве „уради сам“ пројектима. Они своје радове, уколико их само мало измене у односу на првобитни рецепт, могу окачити на интернет, где их даље може преузети било ко. Камере за надзор, сензори и друга потребна технологија је довољно мала и приступачна да било ко са неколико стотина долара и неколико сати слободног времена може да направи дрон који се може спаковати у кутију за ципеле.
Постоје међународни и државни закони за регулисање летења (висина лета, тежина, оперма, употреба и слично). У САД је на снази закон из 2006. године, а нове регулације, које најављују комерцијализацију дронова, спремају се за 2015. годину. Свака од држава у САД има своје додатне регулације и изузетке у свом ваздушном простору. Дронови ће тако ускоро бити коришћени за разношење пица по граду, доставу поште и рекламирање.
Пољопривредне летелице у САД већ сада надзиру поља и снимају усеве. Дронови служе за надзор, а неке од камера које носе могу са неколико стотина метара да „виде“ натпис у новинама. Стога је за сада ограничена висина на којој дронови могу да лете. Беспилотне летелице користе полиција и спасилачке службе. Научници који испитују океане више не морају да огромну количину времена проведу на бродовима, а археолози много лакше и јефтиније скенирају земљиште инфрацрвеним сензорима, чиме посао за који би им доскора требало неколико година заврше за само неколико недеља.
На крају, снимке за које су коришћене летелице можете видети и у блокбастерима попут Човека од челика или новог Џејмса Бонда. Тако су дронови постали звезде Холивуда, са већ два Оскара (дронови – 2 : Леонардо ди Каприо – 0).