За и против

Читање генома: Пут ка дискриминацији?

Рубрика ЗА И ПРОТИВ Бориса Клобучара, овог пута разматра етичка питања генетског инжењеринга

Текст: Борис Клобучар

Неко ко jе пре само неколико деценија ишао у школу, о генетском инжењерингу jе могао да чита само у књигама Орсона Скота Карда, Олдуса Хакслиjа и других великана научне фантастике. Имали смо велика очекивања од ове просперитетне гране науке. Данас сваки основац зна за генетику и генетско кроjење. Анализирање ДНК jе ствар свакодневице научника, а очекивања коjа смо имали као млађи су остварена, или су веома близу остварења. У руке нам се ставља велика одговорност и научници се слажу да пажљиво морамо искористити ову моћ. Али се не слажу сви у томе како поступити.

Шта jе уопште задатак декодирања гена? Замислите наш генетски код, наш ДНК ланац као jедну огромну реченицу споjених слова, такозваних нуклеотида. Jедна реченица, односно ДНК има преко три милиjарде знакова. Декодирање гена представља читање те читаве реченице, сваког слова понаособ, и праћење сваке промене у њиховом редоследу. Међутим, задатак нам jе у толико лакши када приметимо да се неки низови слова, тј. „речи“, понављаjу, па тако можемо да целу ову реченицу поделимо на сегменте. Свака реч нам говори о карактеристикама jединке. Када знамо да прочитамо те речи, можемо их реконструисати, утицати на њих, па их тако изменити или копирати. 

Само читање генома ниjе ново у свету науке и до сада већ представља стандардну анализу. Тако, рецимо, труднице могу открити одређене генетске промене код фетуса већ у раном стадиjуму трудноће. Полициjски форензичари могу поредити узорке ДНК са места злочина и узорке осумњичених,  на шта смо већ навикли у крими сериjама, филмовима и књигама. Препознавањем дефектног гена проналазимо узроке болести, па тако знамо на шта се треба фокусирати када говоримо о лечењу.

Овде у игру улази генетски инжeњеринг. Када већ знамо код генома, шта све можемо са њим радити? Улога генетског инжењеринга jе да таj код измени, премешта слова у речима, речи у реченици нашег ДНК низа, или га прекопира и покуша да репродукуjе на неком другом месту. То значи да би могли да утичемо на саму суштину грађе организма.

Управо се на овом месту налази етичка дилема. Да ли би требало да преузмемо волан од природе и сами одлучуjемо о нашоj сопственоj природи?

ЗА

Читање људског генома може победити болести

Генетски инжењеринг jе решење за огроман броj болести. Лечење генима се састоjи у томе да прво из узорка ткива изолуjемо здрав ген, а затим га пошаљемо у организам са дефектним геном. Здрав ген би требало да замени оболеле и тако промени генетску структуру организма. С друге стране, можемо утицати и на читав организам, jош у раном стадиjуму развитка. То би значило да би свака ћелиjа, настала након третмана одређеним геном, имала измењен генетски код. Изменом генетског кода могли бисмо уклонити све генетске болести.

Али зашто стати овде? Ако свака реч, свако слово у генетском низу утиче на карактеристике организма, зашто не изменити све оне особине коjе нам се не свиђаjу? Када би установили тачно коjи генетски низ да променимо и на коjи начин, имали бисмо могућност да, на пример, усавршимо памћење или побољшамо концентрациjу. И не само то, већ би и сви потомци овако усавршеног организма имали исти, побољшани генетски код. Родитељи би своjоj деци jош пре рођења могли да одреде карактеристике и спрече могуће болести. 

ПРОТИВ

Читање људског генома би могао бити пут ка дискриминацији

Етичка, као и безбедносна питања постављаjу се и на нивоу поjединца, као и на нивоу врсте. Не можемо бити сигурни да су истраживања, као ни инжењеринг безбедни по човека, jер jош немамо конкретне експерименталне податке. Чак и да су сама истраживања сигурна, промена генетског кода може на дуже стазе испољити нежељене и опасне последице. Поред тога, промена jедне особине човека може директно утицати на остале особине. Тако истраживање из 1999. године показуjе да генетским модификациjама можемо побољшати мемориjу код мишева, али ти исти мишеви имаjу знатно нижи праг толеранциjе бола. Зашто би људи били другачиjи?

Ту jе и питање људских права и слобода. Део jавности сматра да родитељи не би требало да имаjу право да унапред одређуjу карактеристике детета, jер оно само ниjе способно да се за исте пита. Наjвише обрва ипак подиже питање цивилизациjе након генетски креираних људских организама.  Један од сценариjа говори о здравственом осигурању људи коjи нису модификовани и тиме заштићени од болести. Сам процес генетског инжењеринга jе веома скуп и не би могли сви да га приуште. Ово оставља антиутопиjску слику богатих генетски супериорних људи и сиромашних коjи су и даље изложени болестима и могућим класним дискриминациjама. Оно што данас радимо на пољу генетског и етичког истраживања свакако има кључни утицаj на будући врли нови свет.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs