Неки пауци пљују своје жртве, други их даве, трећи их пакују у чауре, конзервирају и чувају за касније. Како пауци плету мрежу и одакле долази свила?
Текст: Марија Видић
То мало створење које нам се понекад као нежељени гост усели у дом, уме да заплаши, али и да буде мирољубиви подстанар. Но, у неком тренутку, обично нам више од његовог присуства смета грађевина коју неуморно зида и дорађује.
Како паук производи мрежу?
Док се код многих ловаца из малих жлезда око уста лучи отров, код паука се у малим порама у близини очњака производи лепљиви материјал од којег он плете мрежу. Лучење, односно стварање свиле, подстиче се притиском у предњем делу тела паука, а помоћу мишића око канала паук може да контролише брзину којом нит излази.
Међутим, нису све паукове мреже исте. На пример, мреже које прави фамијила Uloboridae састоје се од вунасте, упредене свиле, док Araneidae и Tetragnathidae производе мало тврђи материјал који се брзо исушује и чешће мора да се дограђује.
Еластична и врло чврста свила од које паук прави своје мреже је протеин фиброин. Научници су захваљујући достигнућима нанотехнологије успели да направе вештачким путем фиброин, који би могао да нађе примену у великом броју области.
Не плету сви пауци мрежу. Али они који то чине, да би је поставили, најпре пуштају своје нити низ ветар и чекају да се оне закаче за неке предмете или биљке. Ако се то не деси, паук их као риболовац повлачи назад. Кад се ове основне нити закаче за нешто, паук их затеже и почиње да гради мост. Прави се центар мреже, стубови грађевине, а онда се око њих везу кругови.
Како хватају плен?
Неке мреже имају облик тубе и граде се близу земље, неке су у облику левка на чијем дну станује паук и чека да се случајни пролазник очеше о мрежу. Мрежа почиње да вибрира, што узбуњује паука који искаче и креће у лов.
Оно што зовемо паучина и понекад затекнемо у углу наше собе, најчешћи су облици мреже, и најефикаснији за лов. Тако фина и готово невидљива свила покрива велику површину и служи да ухвати летећег инсекта који је у лету није приметио.
Паук је дограђује сваког дана. Обично му за један круг око носача мреже треба сат времена, али пошто је кругова много, он најчешће неуморно плете од јутра до вечери. Тако је током ноћи мрежа спремна за лов. Исто тако, када се жртва уплете у мрежу, она је прилично оштети, па је хитно потребна нова поправка.
Неке врсте паука не проводе ноћ у самој мрежи, већ направе сигналну нит коју повежу са мрежом па на безбедној удаљености чекају да се мрежа затресе. Неки примерци жртву прво нападну и ошамуте, па је потом умотају у своје нити. Други жртву обавију и задаве свиленим нитима. Најшашавији такав ловац је паук пљувач из породице Scytodidae, који, када примети инсекта, испљуне млаз лепљивог материјала којим га обавије. Док се жртва опире, паук му прилази и уједа га.
Неки пауци често улове много више инсеката него што могу да поједу, па тај свој улов замотају у мрежу и сачувају ловину за касније.
Научницима ипак није сасвим јасно како то да се пауци и сами не запетљају у своју мрежу.
Да ли су пауци инсекти?
Пауци насељавају све делове света и живе на свим надморским виснама и континентима, осим на Антарктику.
Пауци нису инсекти, они спадају у групу артропода. Сви инсекти, муве, бубице, комарци и милиони других врста обично имају шест ногу и тело сачињено од три дела. Пауци се разликују – они имају осам ногу и тело подељено на два дела.
По стручној подели, пауци спадају у ред Araneida или Araneae, у класи Arahnida. Научници су до сада успели да опишу и проуче око 34.000 врста. Најситнији су величине свега пола милиметра, док су највећи пауци тарантуле из Јужне Америке, међу којима је посебно упадљива Theraphosa leblondi, која живи у Гвајани.
Иако се већина људи боји паука, они су, бар врсте које живе на нашим просторима, углавном безопасни. Многи пауци поседују отров који убризгају у инсекта жртву кад је заробе мрежом или нападну из скровишта, али овај отров углавном није опасан за људе и друге сисаре.