Lica matematike

Arhimed

Najveći matematičar antičkog doba, Arhimed, živeo je od 287–212. godine p.n.e.

Njegov portret se danas nalazi na prednjoj strani Fildsove medalje, najprestižnije nagrade za matematička dostignuća. Misleći o Arhimedu, Isak Njutn je pisao: „Ako vidim dalje od ostalih, to je zato što stojim na ramenima džina.“ Najslavniji matematičar antičkog doba i među četvoricom najvećih svih vremena, rođen je početkom 3. veka pre nove ere u Sirakuzi na Siciliji, a školovao se u Aleksandriji.

Geometriju je smatrao svojom najvećom ambicijom. Prvi zadatak geometrije tog doba bio je određivanje površine. Njegove metode za rešavanje ovih problema bile su zapanjujuće imajući u vidu da nije poznavao niti algebru niti koncept funkcije. Računao je približne vrednosti površine kruga i segmenta parabole upisujući u njih poligone sa sve većim brojem stranica.

Sledeći te principe došao je i do izuzetno precizne aproksimacije broja Pi, koji se danas zove i Arhimedova konstanta. Ovi rezultati utemeljili su put razvoju diferencijalnog i integralnog računa. U jednom radu pronašao je način za zapis velikih brojeva, nazive tih brojeva i metode za računanje količine peska koja bi bila potrebna za popunjavanje celog univerzuma.

O životu ovog genija se zna malo, ali su o radu ispričane brojne legende. Jedna od njih kaže da je svojim kolegama povremeno slao lažne teoreme u nameri da ih uhvati ukoliko mu ukradu ideje. Inženjerski rad nije cenio, ali je uprkos tome najviše ostao upamćen po takvim doprinosima, ali i onima u oblasti fizike.

Kada je, po slavnoj legendi, istrčao iz kupatila vičući „Eureka!“, na primer, nije slavio matematičko otkriće, već proboj u mehanici fluida: silu potiska. Za zadatak je pritom imao da odredi da li je venac kralja Hijerona napravljen od čistog zlata.

Njegova najpoznatija mehanička otkrića korišćena su u svrhu odbrane Sirakuze od Rimljana, čime je zadobio reputaciju ratnog naučnika. Neka od njih su „kandže“ za vađenje brodova iz vode, katapulti sa polugama, platforme za ispuštanje teškog kamenja. Priča se da je konstruisao i ogledala u obliku parabole koja su palila neprijateljske brodove usmeravajući na njih Sunčevu svetlost.

Arhimeda je 212. g.p.n.e. ubio jedan rimski vojnik. Ovaj podatak pojavljuje se u Arhimedovim biografijama tek stotinama godina nakon smrti. U njima je opisano više verzija ovog događaja, iako je moguće da nijedna nije tačna. No, u svakoj od njih, Arhimed neposredno pre smrti pažljivo proučava jedan dijagram. Kada mu vojnik prilazi, matematičar uzvikuje: „Ne diraj moje krugove!“ 

——————————————————————————————————————————-

LICA MATEMATIKE

Naučnopopularna manifestacija Maj mesec matematike (M3) ove godine predstavlja stvarna, živa lica matematike širom Srbije – deset najkreativnijih nastavnika matematike, ali i lica deset velikana koji su kroz istoriju gradili ovu disciplinu.

Po biografskim motivima matematičara koji su deo akcije ”Lica matematike” Centar za promociju nauke je organizovao akciju rešavanja zadataka Moj današnji zadatak

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs