Лица математике

Архимед

Највећи математичар античког доба, Архимед, живео је од 287–212. године п.н.е.

Његов портрет се данас налази на предњој страни Филдсове медаље, најпрестижније награде за математичка достигнућа. Мислећи о Архимеду, Исак Њутн је писао: „Ако видим даље од осталих, то је зато што стојим на раменима џина.“ Најславнији математичар античког доба и међу четворицом највећих свих времена, рођен је почетком 3. века пре нове ере у Сиракузи на Сицилији, а школовао се у Александрији.

Геометрију је сматрао својом највећом амбицијом. Први задатак геометрије тог доба био је одређивање површине. Његове методе за решавање ових проблема биле су запањујуће имајући у виду да није познавао нити алгебру нити концепт функције. Рачунао је приближне вредности површине круга и сегмента параболе уписујући у њих полигоне са све већим бројем страница.

Следећи те принципе дошао је и до изузетно прецизне апроксимације броја Пи, који се данас зове и Архимедова константа. Ови резултати утемељили су пут развоју диференцијалног и интегралног рачуна. У једном раду пронашао је начин за запис великих бројева, називе тих бројева и методе за рачунање количине песка која би била потребна за попуњавање целог универзума.

О животу овог генија се зна мало, али су о раду испричане бројне легенде. Једна од њих каже да је својим колегама повремено слао лажне теореме у намери да их ухвати уколико му украду идеје. Инжењерски рад није ценио, али је упркос томе највише остао упамћен по таквим доприносима, али и онима у области физике.

Када је, по славној легенди, истрчао из купатила вичући „Еурека!“, на пример, није славио математичко откриће, већ пробој у механици флуида: силу потиска. За задатак је притом имао да одреди да ли је венац краља Хијерона направљен од чистог злата.

Његова најпознатија механичка открића коришћена су у сврху одбране Сиракузе од Римљана, чиме је задобио репутацију ратног научника. Нека од њих су „канџе“ за вађење бродова из воде, катапулти са полугама, платформе за испуштање тешког камења. Прича се да је конструисао и огледала у облику параболе која су палила непријатељске бродове усмеравајући на њих Сунчеву светлост.

Архимеда је 212. г.п.н.е. убио један римски војник. Овај податак појављује се у Архимедовим биографијама тек стотинама година након смрти. У њима је описано више верзија овог догађаја, иако је могуће да ниједна није тачна. Но, у свакој од њих, Архимед непосредно пре смрти пажљиво проучава један дијаграм. Када му војник прилази, математичар узвикује: „Не дирај моје кругове!“ 

——————————————————————————————————————————-

ЛИЦА МАТЕМАТИКЕ

Научнопопуларна манифестација Мај месец математике (М3) ове године представља стварна, жива лица математике широм Србије – десет најкреативнијих наставника математике, али и лица десет великана који су кроз историју градили ову дисциплину.

По биографским мотивима математичара који су део акције ”Лица математике” Центар за промоцију науке је организовао акцију решавања задатака Мој данашњи задатак

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs