kultura nauke

”Udaj se za mene” na štreberski način

Ponuda za brak ne mora nužno da se izgovori pred Ajfelovim tornjem ili za večerom u restoranu, može i u laboratoriji ili čak da se nađe na stranama naučnog rada

Bračni par fizičara Brikvede, foto: Smithsonian Institution

 

Tekst: Ivana Nikolić

U junu ove godine Kećang Čen i njegova devojka Hai Žong ”stali su na ludi kamen” u Vuhanu, univerzitetskom gradu u centralnoj Kini, u kom rade zajedno u laboratoriji Tehnološkog instituta. Međutim, ključni momenat u njihovoj vezi bio je zajednički rad na studiji objavljenoj u maju prošle godine. Tačnije, nalazio se na samom kraju rada u delu u kome se odaju priznanja onima koji su pomogli da se studija objavi, a u ovom radu je na tom mestu stajla ponuda za brak. Kada je rad objavljen u časopisu  Nanoscale, Čen je ubeđivao svoju devojku da dva puta pročita celu studiju jer nakon prvog čitanja nije primetila njegovo ”Hoćeš li da se udaš za mene?”.

Slično je postupio i  biolog koji je nekada proučavao morski svet a danas radi kao profesor u srednjoj školi na severu Španije, David Tamajo prilikom prosidbe svoje devojke, neurološkinje Karoline Muguruse. Međutim, njegovo iznenađenje umalo je upropastio urednik časopisa kada je u maju 2016. objavio tekst na internetu bez Tamajovog znanja. Na svu sreću niko nije otkrio ponudu za brak i javio Karolini pre nego što ju je on zamolio da pogleda odeljak Acknowledgements rekavši da se plaši da neko nije pomenut. 

”Hoćeš li da se udaš za mene?” ne mora uvek da se nalazi u naučnim radovima, a često se među naučnicima izgovara u laboratorijama. Takvo iskustvo je imala Kendra Snajder. Ona i njen sadašnji suprug Dejvid Mošer upoznali su se preko kolega iz Nacionalne laboratorije za ubrzavanje čestica Fermi, koja se nalazi nedaleko od Čikaga i u kojoj su oboje radili ali ne u isto vreme. 

Dve godine nakon početka veze, jednog toplog petka u julu 2011. godine Snajderova, koja je tada radila u Brukhejven laboratoriji u Njujorku, dobila je zadatak da napiše tekst o neobičnim kristalima koji se formiraju unutar akceleratora. Naravno, nije znala šta se sprema ni da je čitava priča zapravo potpuna izmišljotina. Odjednom je među cevima mašine ugledala Mošera, a nakon što je rekla sudbonosno ”da” par je sa kolegama iz laboratorije nazdravio šampanjcem baš pored mašine.

 

KULTURA NAUKE

Svakodnevica od pre 1000, 400 ili 100 godina nije bila ista kao danas. Kako i zašto se promenila? Koliko je tome doprinela nauka? Koliko su kreativne ideje, upornost i hrabrost istraživača promenili svet?

Istražite tekstove iz rubrike KULTURA NAUKE.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs