култура науке

”Удај се за мене” на штреберски начин

Понуда за брак не мора нужно да се изговори пред Ајфеловим торњем или за вечером у ресторану, може и у лабораторији или чак да се нађе на странама научног рада

Брачни пар физичара Брикведе, фото: Smithsonian Institution

 

Текст: Ивана Николић

У јуну ове године Кећанг Чен и његова девојка Хаи Жонг ”стали су на луди камен” у Вухану, универзитетском граду у централној Кини, у ком раде заједно у лабораторији Технолошког института. Међутим, кључни моменат у њиховој вези био је заједнички рад на студији објављеној у мају прошле године. Тачније, налазио се на самом крају рада у делу у коме се одају признања онима који су помогли да се студија објави, а у овом раду је на том месту стајла понуда за брак. Када је рад објављен у часопису  Nanoscale, Чен је убеђивао своју девојку да два пута прочита целу студију јер након првог читања није приметила његово ”Хоћеш ли да се удаш за мене?”.

Слично је поступио и  биолог који је некада проучавао морски свет а данас ради као професор у средњој школи на северу Шпаније, Давид Тамајо приликом просидбе своје девојке, неуролошкиње Каролине Мугурусе. Међутим, његово изненађење умало је упропастио уредник часописа када је у мају 2016. објавио текст на интернету без Тамајовог знања. На сву срећу нико није открио понуду за брак и јавио Каролини пре него што ју је он замолио да погледа одељак Acknowledgements рекавши да се плаши да неко није поменут. 

”Хоћеш ли да се удаш за мене?” не мора увек да се налази у научним радовима, а често се међу научницима изговара у лабораторијама. Такво искуство је имала Кендра Снајдер. Она и њен садашњи супруг Дејвид Мошер упознали су се преко колега из Националне лабораторије за убрзавање честица Ферми, која се налази недалеко од Чикага и у којој су обоје радили али не у исто време. 

Две године након почетка везе, једног топлог петка у јулу 2011. године Снајдерова, која је тада радила у Брукхејвен лабораторији у Њујорку, добила је задатак да напише текст о необичним кристалима који се формирају унутар акцелератора. Наравно, није знала шта се спрема ни да је читава прича заправо потпуна измишљотина. Одједном је међу цевима машине угледала Мошера, а након што је рекла судбоносно ”да” пар је са колегама из лабораторије наздравио шампањцем баш поред машине.

 

КУЛТУРА НАУКЕ

Свакодневица од пре 1000, 400 или 100 година није била иста као данас. Како и зашто се променила? Колико је томе допринела наука? Колико су креативне идеје, упорност и храброст истраживача променили свет?

Истражите текстове из рубрике КУЛТУРА НАУКЕ.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs