naučni krug

Šta naučna društva misle o Planu S?

Plan S – koji ima cilj da naučne članke učini dostupnim svima besplatno – može ozbiljno da ugrozi mnoge publikacije, upozoravaju naučna društva

Foto: Science Europe

Tekst: Ivana Nikolić

Sintagmom “egzistencijalna pretnja” mnoga evropska i američka naučna društva, koja žive od naplaćivanja pretplate na svoja izdanja opisuju Plan S. Tako Američko genetičko društvo (The Genetics Society of America, GSA) iz Rokvila, u Merilendu, predviđa da bi implementacija Plana S na svetskom nivou mogla da utiče na smanjenje njihove zarade od izdavanja za jednu trećinu. Manje dramatični, ali takođe negativni uticaj Plana S doveo bi do toga da GSA proda svoje časopise komercijalnim izdavačima, poručuju iz ovog društva.

„Mi ne vidimo održiv, neprofitni model otvorenog pristupa ako svi finansijeri podrže Plan S“, kaže Trejsi de Pelegrin, izvršni direktor GSA, koje objavljuje dva časopisa.

Ta dva izdanja, inače, učestvuju sa oko 65% ukupnih prihoda GSA, a od tog novca se finansiraju drugi, neprofitni programi ovog društva, poput svojevrsnog lobiranja da se nauka finansira i pomoći mladim naučnicima koji su na početku karijere.

Plan S je, inače, široj javnosti postao poznat u septembru 2018, kada je 11 evropskih nacionalnih organizacija koje finansiraju nauku objavilo da pokreću inicijativu za potpuni i neposredni otvoreni pristup istraživanjima koje oni finansiraju. Ove institucije su potom pozvale i ostale izdavače širom sveta – i privatne i javne – da se pridruže njihovoj inicijativi, poznatoj kao cOAlition S. Članice cOAlition S, inače, zajedno godišnje ulažu 7,6 milijardi evra na finansiranje istraživanja. Oni kažu da će radovi koje su finansirali svi koji žele moći da preuzmu, prevedu ili iskoriste na bilo koji drugi način.

„Nijedan naučni rad ne treba da bude zaključan iza opcije za pretplatu!“, kaže se u preambuli koja je takođe objavljena početkom septembra. Osim francuskih, britanskih i holandskih finansijera, i slične organizacije iz Austrije, Irske, Luksemburga, Norveške, Poljske i Slovenije takođe su pristupile inicijativi, kao i istraživački saveti iz Italije i Švedske.

Konačni detalji i finese Plana S očekuju se na proleće, ali suština ostaje ista: od 2024. nadalje, korisnici grantova institucija udruženih iza Plana S moći će da objavljuju radove samo na platformama koje nude mogućnost neposrednog otvorenog pristupa. Takođe, jedna od stavki Plana će ograničiti i naknadu koju izdavači sa otvorenim pristupom mogu naplaćivati od autora.

Fred Dajla, bivši izvršni direktor Američkog instituta za fiziku (AIP) iz Koledž Parka u Merilendu i savetnik za časopise, kaže da će određena vrsta publikacija biti posebno pogođena Planom S. Tu najpre spadaju oni naučni časopisi koji imaju visoke troškove po članku (uzmite i obzir činjenicu da ne prođu svi recenziju, već neki budu i odbijeni), kao i časopisi koje objavljuju naučna društva, koja, za razliku od komercijalnih izdavača koji publikuju veliku većinu naučnih istraživanja, imaju manje profitne marže. Tako, na primer, najveći komercijalni izdavač Elsevir iz Amsterdama objavljuje više od 2500 časopisa – a naučna društva najviše oko nekoliko desetina. Iako ne postoje precizni podaci, istraživanje koje je sprovela britanska organizacija Universities UK, pokazalo je da naučna društva koja pokrivaju bionauku finansiraju čak 40 odsto drugih aktivnosti novcem koji zarade od izdavačke delatnosti, dok je taj procenat 20 kod naučnih društava koja pokrivaju fiziku, hemiju, geologiju i astronomiju.

Do ovog trenutka, 16 finansijera nauke iz 13 evropskih zemalja, podržalo je Plan S, što je daleko manje od ambicioznog cilja zagovornika ideje. Ipak, čini se da pet minuta Plana S na međunarodnom nivou tek dolazi, nakon što ga je krajem decembra podržala i Kina. Očekuje se da Planu S pristupi i afrička nacionalna agencija za finansiranje, kao i drugi po redu američki finansijer. Konsultantska kuća Delta Think iz Filadelfije procenjuje da prvih 15 finansijera koji podržavaju Plan objavili su 3,5 odsto istraživačkih članaka na globalnom nivou u 2017. Ipak, da bi došlo do potpune transformacije u izdavačkoj oblasti, Planu S je potrebna daleko veća podrška na globalnom nivou, saglasni su eksperti.

Više detalja o Planu S pročitajte u posebnom članku OVDE.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs