научни круг

Шта научна друштва мисле о Плану С?

План С – који има циљ да научне чланке учини доступним свима бесплатно – може озбиљно да угрози многе публикације, упозоравају научна друштва

Фото: Science Europe

Текст: Ивана Николић

Синтагмом “егзистенцијална претња” многа европска и америчка научна друштва, која живе од наплаћивања претплате на своја издања описују План С. Тако Америчко генетичко друштво (The Genetics Society of America, ГСА) из Роквила, у Мериленду, предвиђа да би имплементација Плана С на светском нивоу могла да утиче на смањење њихове зараде од издавања за једну трећину. Мање драматични, али такође негативни утицај Плана С довео би до тога да ГСА прода своје часописе комерцијалним издавачима, поручују из овог друштва.

„Ми не видимо одржив, непрофитни модел отвореног приступа ако сви финансијери подрже План С“, каже Трејси де Пелегрин, извршни директор ГСА, које објављује два часописа.

Та два издања, иначе, учествују са око 65% укупних прихода ГСА, а од тог новца се финансирају други, непрофитни програми овог друштва, попут својеврсног лобирања да се наука финансира и помоћи младим научницима који су на почетку каријере.

План С је, иначе, широј јавности постао познат у септембру 2018, када је 11 европских националних организација које финансирају науку објавило да покрећу иницијативу за потпуни и непосредни отворени приступ истраживањима које они финансирају. Ове институције су потом позвале и остале издаваче широм света – и приватне и јавне – да се придруже њиховој иницијативи, познатој као cOAlition S. Чланице cOAlition S, иначе, заједно годишње улажу 7,6 милијарди евра на финансирање истраживања. Они кажу да ће радови које су финансирали сви који желе моћи да преузму, преведу или искористе на било који други начин.

„Ниједан научни рад не треба да буде закључан иза опције за претплату!“, каже се у преамбули која је такође објављена почетком септембра. Осим француских, британских и холандских финансијера, и сличне организације из Аустрије, Ирске, Луксембурга, Норвешке, Пољске и Словеније такође су приступиле иницијативи, као и истраживачки савети из Италије и Шведске.

Коначни детаљи и финесе Плана С очекују се на пролеће, али суштина остаје иста: од 2024. надаље, корисници грантова институција удружених иза Плана С моћи ће да објављују радове само на платформама које нуде могућност непосредног отвореног приступа. Такође, једна од ставки Плана ће ограничити и накнаду коју издавачи са отвореним приступом могу наплаћивати од аутора.

Фред Дајла, бивши извршни директор Америчког института за физику (AIP) из Колеџ Парка у Мериленду и саветник за часописе, каже да ће одређена врста публикација бити посебно погођена Планом С. Ту најпре спадају они научни часописи који имају високе трошкове по чланку (узмите и обзир чињеницу да не прођу сви рецензију, већ неки буду и одбијени), као и часописи које објављују научна друштва, која, за разлику од комерцијалних издавача који публикују велику већину научних истраживања, имају мање профитне марже. Тако, на пример, највећи комерцијални издавач Елсевир из Амстердама објављује више од 2500 часописа – а научна друштва највише око неколико десетина. Иако не постоје прецизни подаци, истраживање које је спровела британска организација Universities UK, показало је да научна друштва која покривају бионауку финансирају чак 40 одсто других активности новцем који зараде од издавачке делатности, док је тај проценат 20 код научних друштава која покривају физику, хемију, геологију и астрономију.

До овог тренутка, 16 финансијера науке из 13 европских земаља, подржало је План С, што је далеко мање од амбициозног циља заговорника идеје. Ипак, чини се да пет минута Плана С на међународном нивоу тек долази, након што га је крајем децембра подржала и Кина. Очекује се да Плану С приступи и афричка национална агенција за финансирање, као и други по реду амерички финансијер. Консултантска кућа Delta Think из Филаделфије процењује да првих 15 финансијера који подржавају План објавили су 3,5 одсто истраживачких чланака на глобалном нивоу у 2017. Ипак, да би дошло до потпуне трансформације у издавачкој области, Плану С је потребна далеко већа подршка на глобалном нивоу, сагласни су експерти.

Више детаља о Плану С прочитајте у посебном чланку ОВДЕ.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs