У петак, 20. марта, у Београду, биће додељена престижна награда Фонда „Проф. др Марко В. Јарић“ најбољем физичару српског порекла

У петак, 20. марта, са почетком у 12 часова, у Свечаној сали Ректората Универзитета у Београду, по 16. пут биће уручена престижна награда Фонда „Проф. др Марко В. Јарић“ за 2014. годину. Награда се додељује најбољем српском физичару у земљи и иностранству за изузетна научна достигнућа у овој области.

Ово признање носи име једног од најистакнутијих физичара српског порекла проф. др Марка В. Јарића, са циљем да се очува сећање на његово научно стваралаштво.

Свечана академија започеће кратком презентацијом Фонда и саопштавањем одлуке жирија. Након уручене награде, добитник ће присутној публици одржати предавање на тему из области физике за коју је награђен.

Награда „Мaрко В. Јарић“ је наша најпрестижнија награда за достигнућа у области физике и често се назива „српским Нобелом“ за физику. Ово признање установљено je 1998. године, само годину дана након преране смрти нашег истакнутог научника.

Сваког 17. марта, на рођендан проф. Јарића, Фонд додељује награду научнику или групи научника. Награда се састоји од дипломе и новчаног дела. За ово престижно признање могу да конкуришу научници из Србије, као и научници српског порекла из света.

Оснивачи Фонда су: породица Јарић, Физички факултет Универзитета у Београду, Институт за физику, Институт за нуклеарне науке „Винча“, Математички институт Српске акдемије наука и уметности и Конгрес српског уједињења из Чикага, САД.

Марко В. Јарић (1952–1997) сматра се једним од наших најбољих физичара у периоду после Другог светског рата. Својим доприносом уздигао се у сам врх светских истраживача у области физике кондензованог стања материје. Током свог кратког, али богатог научноистраживачког рада, који је спроводио у Сједињеним Америчким Државама, написао је неколико књига и монографија и објавио више од стотину научних радова који су цитирани преко 1300 пута.

Добитници награда Фонда „Проф. др Марко В. Јарић“

1998. Иван Божовић, Национална лабораторија Брукхејвн, САД

1999. Никола Коњевић, Физички факултет у Београд, Србија

2000. Миодраг Кулић, Универзитет „Гете“, Франкфурт на Мајни, Немачка

2001. Леонардо Голубовић, Универзитет Вест Вирџинија, САД

2002 – без награђених

2003 – без награђених

2004. Немања Калопер, Универзитет у Калифорнији, САД, и Зоран Петровић, Институт за физику у Београду, Србија

2005. Милан Дамњановић, Физички факултет у Београду, Србија

2006. Босиљка Тадић, Институт „Јожеф Стефан“, Словенија

2007. Зоран Радовић, Физички факултет у Београду, Србија, и Љиљана Добросављевић Грујић, Институт за физику у Београду, Србија

2008. Владимир Добросављевић, Државни универзитет у Флориди, САД

2009. Чедомир Петровић, Национална лабораторија Брукхејвн, САД

2010. Влатко Ведрал, Универзитет Оксфорд, Велика Британија

2011. Дејан Стојковић, Државни универзитет Њујорка у Бафалу, САД

2012. Јелена Вучковић, Стенфор универзитет, САД

2013. Владан Вулетић, Масачусетски институт за технологију

подели
повезано
Творац Сретењског устава
Астероид Дејвид Боуви