У оштрој конкуренцији од 7500 пријављених пројеката, три српска научника освојила престижни европски грант „Марија Склодовска Кири“
Текст: Ивана Хорват
У оквиру програма финансирања Европске уније „Марија Склодовска Кири“, истраживачи из целе Европе имају прилику да освоје бесповратна средства, која им омогућавају да се баве истраживачким радом на неким од најквалитетнијих истраживачких институција у Европи.
У оштрој конкуренцији од 7500 пријављених пројеката, као примери изузетне науке одабрани су пројекти троје младих научника из Београда. Реч је о Марији Радовић са Филозофског факултета, Зорани Курбалија Новичић са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, и Филипу Ејдусу са Факултета политичких наука. Добијени грант „Марија Склодовска Кири“ омогућиће овим младим научницима да током наредне две године своју каријеру и научни рад усаврше на најпрестижнијим европским институтима и универзитетима, у сарадњи са водећим експертима.
Овај програм финансирања има циљ да омогући научницима да стекну међународно искуство и неопходне вештине за постизање успешне каријере, било да су докторанди или искусни истраживачи. Програм треба да обезбеди научницима изузетне услове за научноистраживачки рад и да их ослободи предавачких обавеза и административних послова.
Истраживачи шаљу предлоге пројеката у сарадњи са институцијом на којој желе да спроводе своје истраживање. Предлози се оцењују према квалитету програма истраживања, плану унапређења каријере и подршке коју обезбеђује институција.
Утврђивање старости
Пројекат Марије Радовић, EUROLIFE, предлаже развој методе која већ постоји у форензичкој анторлопогији као метода за утврђивање индивидуалне старости у тренутку смрти. Идеја је да се ова метода унапреди микроскопским техникама како би се добило још више информација. Метода се заснивана на проучавању ткива зуба и на тај начин можемо сазнати податке о трајања репродуктивног периода или чак поремећаја рада бубрега популација људи из далеке прошлости.
„Планирано је да се пројекат одвије у две фазе. Прва фаза подразумева клиничка стоматолошка истраживања, на основу којих ће се успоставити нови протоклоли за унапређивање методе. Током другого дела, новоутврђени протокол би се примењивао на одређене археолошке популације у северној Европи“, изјавила је Марија Радовић. Наша успешна научница боравиће две године на Универзитету у Лондону, UCL-у, који је пети најбољи универзитет у целом свету. Како наводи, жеља јој је да се након овог боравка врати у Србију и пренесе стечена знања и искуство колегама.
Адаптација гена на услове животне средине
Овај грант ће нашој научници са Института за биолошка истраживања Зорани Курбалији Новичић омогућити боравак у Центру за еволуциону биологију на Универзитету у Упсали, у трајању од две године, на којем ће завршити постдокторке студије. Према речима успешне научнице, њен пројекат преиспитује увражену теорију о томе да гени у митохондијама немају никакву улогу у адаптирању популација на услове који владају у животној средини.
„Пројекат тестира снагу везе између гена смештених у једру и оних смештених у митохондријама, баратајући њиховим комбинацијама и покушава да одговори на питање како ова веза утиче на опстанак популација у стресним условима константног раста просечне температуре на Земљи“, изјавила је др Курбалија Новичић.
Међународна безбедност
Међу најбоље рангираним пројектима, на чак 30. месту од укупно 7500 апликација, нашао се пројекат др Филипа Ејдуса, са Факултета политичких наука, који се бави истраживањем у области међународне безбедности. Др Ејдус ће провести две године на Универзитету у Бристолу и бавиће се реформом сектора безбедности у оквиру Заједничке одбрамбене и безбедносне политике Европске уније.
Према његовим речима, ЕУ је уз одобрење УН до сада покренула око 30 операција у оквиру своје Заједничке безбедносне и одбрамбене политике на Балкану, Блиском Истоку и у Африци. У већем броју тих мисија ЕУ помаже у спровођењу неопходних реформи локалног сектора безбедности, пре свега војних и полицијских снага.
„У мом пројекту истраживаћу због чега ове реформе имају проблем са тзв. локалним власништвом и како је могуће осмислити флексибилније политике које су прилагођене локалном контексту, потребама локалног становништа као и интересима држава на чијој територији се мисије спроводе. Теоријски се мој рад ослања на критику либералног управљања коју је развио Мишел Фуко, а моји емпиријски случајеви ће бити мисије ЕУ у Малију, Палестини и на Косову“, изјавио је Филип Ејдус.
„Добијање овог гранта је од пресудног значаја за моју каријеру. Очекивао сам да ћу добити добре оцене, али не баш овако изврстан резултат“, додао је Ејдус.