Приче о пројектима

На темељима Главњаче

Подрум зграде Хемијског факултета, који се сада санира, као део важног пројекта обнове научне инфраструктуре, некада је имао другу намену

Пише: Марија Видић

Најзад се, захваљујући средствима Европске инвестиционе банке, реконструише трошни подрум зграде Хемијског факултета на Студентском тргу, где је дом више факултета Универзитета у Београду, а који је већ дуго изазивао пажњу и забринутост. Само ово место има занимљиву, готово невероватну историју.

Наиме, пре једног века, на месту које смо деценијама знали као зграду ПМФ-а, београдског Природно-математичког факултета, налазио се ни мање ни више него – затвор. На садашњој локацији Хемијског факултета била је Главна полиција. Мало изнад, на Студентском тргу, који лежи на археолошким остацима древног Сингидунума, налазила се Велика пијаца, која је ту постојала све до средине двадесетих година прошлог века.

У подруму зграде Главне полиције постојао је поменути затвор: неколико ћелија од којих су највећу звали Главњача. Ова, како јој име каже, главна „ћорка“ била је прилично велика за тадашње услове, површине око 25 квадратних метара, и могла је, према сведочењу једног од оних који су ту провели ноћ, да прими чак 100 притвореника који су стајали или лежали густо збијени један до другог. Главњача је била мрачна, влажна и загушљива, препуна бува и мишева, а спавало се на дрвеним даскама које су постављене у одређеном делу просторије и јео се један црни хлеб дневно.

Године промена

Касније, због веома лоших услова, овај простор је престао да служи као притвор, па су уместо притвореника у Главњачу довођени затвореници на кажњавање, а ту су боравили и осуђеници на смрт. У априлском бомбардовању 1941. године зграда је срушена, а затвор у подруму је био толико оштећен да се више није употребљавао. Током 1942. пресељен је на нову адресу, у Таковску улицу. Зграду на Студентском тргу, који се до 1946. године звао Краљев трг, током окупације адаптирали су и користили Немци, али од ње нису направили затвор.

Но, после рата поново јој се вратила главна намена. Овог пута није је користила београдска полиција, већ Озна, односно Удба, а репутација јој се нимало није поправила. Главњача је постојала и изазивала страх кроз пет режима, све до средине педесетих година, када је срушена.

Нова историја

Судбина овог места се још једном из темеља променила када је на том месту, 1954. године, према пројекту архитеката Александра Секулића и Ђорђа Стефановића изграђена данашња зграда у коју су се уселили научници и професори. Недавно је почела санација некадашње Главњаче, где су сада темељи зграде Природно-математичког, односно Хемијског факултета. 

Наиме, због природе тла и начина градње, после више од пола века постојања ове зграде, дошло је до већег неравномерног слегања које узрокује оштећења на објекту. Осим тога, у подрумским просторијама је превише влаге, уобичајене и за Главњачу.

У поступак реконструкције се званично ушло јесенас. Она се обавља преко Јединице за управљање пројектом, финансира средствима Европске инвестиционе банке, а главни пројекат санације је израдио Грађевински факултет. Тренутно су у завршној фази припремни радови: радници су ископали јаме испод темеља зграде и извршили пробно утискивање шипова, који ће помоћи да зграда престане да се слеже. Очекује се да ће читав посао бити завршен у септембру 2012. године.

 

Приче о пројектима

 

Средствима Европске инвестиционе банке, у Србији се тренутно реализује шест пројеката изградње научне инфраструктуре. Спровођење ових подухвата који могу да утичу на будућност науке у Србији прати Јединица за управљање пројектом, чији рад на Елементаријуму представљамо кроз занимљиве приче из позадине грађевинских радова, планова и тендера.

 

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs