Медији и наука

Како разговарати са новинарима?

Познати научни новинар из Хрватске, Мићо Таталовић, специјално за Елементаријум приређује кратак водич о медијима и научницима

Приредио: Мићо Таталовић*

Квалитета знаности у медијима овиси о много чимбеника, али један од важнијих је свакако доступност и спремност знанственика да одговоре на позиве медија и активно се укључе у „стварање вијести“. Знанственици су традиционално неповјерљиви према медијима, и боје се да ће их се погрешно цитирати, или њихов рад приказати сензационално и неточно. Многи већ имају негативна искуства с медијима. Али без знанственика отворених према медијима и јавности нема ни доброг знанственог новинарства ни земље знања. Овдје је прилагођен пријевод двају водича намјењених знанственицима за лакше сналажење у медијима.

Зашто је потребно да нађете времена за разговор са новинарима?

То је ваша дужност

Јавност плаћа порезе којим се финанцирају знанствена истраживања из државног прорачуна: будући да порезни обвезници финанцирају већину истраживања, етичка и професионална одговорност знанственика је да комуницирају о знаности на коју је тај новац потрошен.

Такођер, за већину људи медији су једини извор информација о знаности, те људи доносе свакодневне одлуке и на темељу, између осталог, информација које добију из медија. С обзиром на то да знаност игра све већу улогу у данашњем технолошком и демократском друштву, јавности треба омогућити да доноси рационалне особне одлуке о знанственим питањима. Како би функционирало такво друштво знања, људи морају бити исправно обавијештени с циљем успостављања двосмјерног дијалога између знаности и јавности.

То вам може подигнути углед код уредника стручних часописа и код финанцијера

Уредници утјецајних часописа не траже само најбоља истраживања него и истраживања за која мисле мисле да ће привући интерес медија. Ако виде да ваша група објављује студије које привлаче позорност знанствених новинара, уредници ће бити склонији гледати позитивно на ваш сљедећи чланак. Исто вриједи и за неке организације које финанцирању знанствена истраживања. На примјер, Тхе Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине је провео истраживање својих чланака о којима је писао Неw Yорк Тимес. Радови о којима је писао тај угледни амерички дневник имали су 70 посто више цитата од оних о којима Неw Yорк Тимес није извијестио.

Ви не комуницирате с медијима, него их користите за комуникацију с различитим публикама: јавности, политичарима, финанцијерима, студентима…

Ваши шефови ће цијенити ваш труд

Знанствене институције воле публицитет. Популаризацијом ваших истраживања и сама установа добива медијски простор. Тако стјечете одређену вјеродостојност као нетко тко отворено разговара о знаности и јавном добру којем она може допринијети. Ако медији покрију ваше истраживање, то може резултирати признањем важности вашега рада унутар одијела и институције на којој радите, те вам можда и помоћи освојити средства за даљња истраживања.

Можете научити вјештине које вам могу помоћи у писању пројеката

Добри новинари знају како писати о комплицираним стварима на једноставан начин у јако кратком формату. То је такођер важна вјештина за писање захтјева за финанцирање који постају све краћи. Знанственици морају укратко описати важност и иновативност свога приједлога за истраживање, а новинари управо то раде када пишу о знаности: они траже најважнији дио истраживања и о њему пишу јасно и сажето. Знанственици, дакле, могу научити понешто од искусних новинара који сажимају године њихова рада у један кратки, читљив и разумљив чланак.

Можете побудити занимање јавности за знаност

Будућност наше и других земаља, али и саме знаности овиси о новим нараштајима изврсних младих људи заинтересираних за знаност. Помоћ новинарима у објављивању чланака, који описују достигнућа и могућности знаности, један је од начина како можете допринијети мотивацији младих људи да се баве знаношћу. Такођер, то је и начин на који се може објаснити широј јавности зашто је знаност важна у данашњем свијету, у којем се све више промовирају псеудознаности па се јавност често боји знанствених достигнућа, нпр. нових цијепива.

Боље ви него нетко други

Ако се бринете о томе како је ваше подручје знаности описано у јавној домени, најбоља ствар коју можете учинити је одговорити на позиве новинара, посебно на питања о „врућим“ темама као што су цијепива, матичне станице, климатске промјене или еволуција. Неки истакнути знанственици у Хрватској у посљедње вријеме шире дезинформације о глобалном затопљењу и еволуцији. Стога је јако важно бити протутежа шарлатанима и неодговорним знанственицима који иступају у јавности с небулозним идејама и недоказаним тврдњама ширећи тако конфузију.

Ако стручњаци не желе говорити са новинарима, они ће интервјуирати људе који су мање стручни, што може резултирати причама које су мање точне или, пак, начисто погрешне.

Како комуницирати са медијима?

 

Различити медији захтијевају различит приступ

ТВ репортери ће требати приступ лабораторију или другим визуално занимљивим садржајима, док ће новинаре који пишу за тискане или интернет медије више занимати детаљи вашега рада помоћу којих ће читатељу дочарати ваш рад кроз писани садржај.

Ако иде уживо, унапријед се припремите за интервју

Ако идете на радио или ТВ, питајте новинара о чему ћете причати, тко слуша ту емисију, у којем термину иде и какав је тон емисије – озбиљан, шаљив, сатиричан? Добро је провести неколико минута прије него што одете у етер размишљајући о томе што публику занима, и како објаснити идеје на најјаснији начин. Ако је ријеч о ТВ или радио програму који иде уживо, имате само један покушај да точно и јасно представите ваш рад и размишљања.

Ако је ријеч о коментару за вијести „кратко и јасно“ је важније од особности

Не може сватко бити динамичан, духовит, занимљив, или драматичан што су одлике које новинари воле код знанственика чији рад презентирају. Али сви могу и морају бити јасни када причају с медијима: за вијести је најважнија точност и јасност. Медији покривају вијести у кратком року – често имају само неколико сати да сакупе све информације и напишу вијест. То значи да немају времена тражити савршен извор коментара па било који стручњак који је тренутно доступан може послужити као извор информација и критичког коментара. За вијести су често важне кратке, јасне изјаве које новинари могу цитирати.

За дуже чланке у новинама, часописима или за ТВ уратке о знанственим темама ваша особност игра пуно већу улогу.

Како добити највише из позива новинара?

Покушајте разумјети што новинар и медији траже од вас у том тренутку. Увијек питајте какву врсту приче новинар пише, какве су им намјере, када и гдје ће чланак бити објављен и зашто. Но, имајте на уму да новинари не знају увијек унапријед како ће чланак изгледати, некад истражују могуће приче или приступе одређеној теми те им требају информације од разних извора, укључујући вас. Ако није хитно, можете питати новинара да вам унапријед пошаље питања тако да можете о њима размислити прије интервјуа. Тражити чланак на ауторизацију не помаже новинару и може знажити да се ваши коментари неће користити. Умјесто тражења ауторизације, боље је понудити да прочитате и коментирате точност знанстевног садржаја чланка.

Немојте комплицирати

Понекад, најједноставнији одговор који можете дати јест уједно и најбољи. Када учите возити ауто, на примјер, требате некога тко ће одговорити на ваша питања на начин који ће вама бити разумљив. Примјерице, ако први дан у ауто школи питате инструктора како покренути возило, не желите одговор типа: „Па, карбуратор… опскрбљује мотор бензином, гдје гориво изгара… гориво долази од фосилизираних органских твари… вентил подешава убризгавање горива у цилиндар, и клипови га компресирају…“ Иако је такав одговор технички точан, одговор који требате у том тренутку је: „Притиснете гас и ауто крене.“ Тако је и са знаношћу у медијима: гледатеље/читатеље не занимају увијек сви детаљи који су занимљиви стручњацима у тој дисциплини, њих обично занимају главни концепти, објашњени на једноставан начин који и људи без факултета могу разумјети.

У реду је дати неке особне информације

Може вам бити чудно да вас новинар пита особна питања, али она могу бити од кључног значаја за преношење људског лица знаности. Проблем презентације знанственика у медијима је често тај да их људи доживљавају као неке велике мислиоце који без много рада долазе до закључака о свијету у којем живимо. Приказивањем знанственика као нормалних људских бића која имају приватни живот, и којима је знанствени рад посао којега воле, приближавамо право лице знаности јавности и показујемо да знаност није нека метафизичка појава одвојена од стварног живота коју практицирају мистериозни суперљуди, штребери, лумени… Ако вам је пак неугодно давати одређене особне детаље, слободно питајте зашто новинар мисли да су ти подаци важни, и информирајте се о раду тог новинара и о томе како је писао о знаности и знанственицима у прошлости.

Будите добар извор за новинаре

Радман, Дикић, Паар… звучи познато? Неколицина знанственика који су вољни разговарати са новинарима брзо постану главни извор коментара о знанственим темама у медијима. Новинари знају како контактирати те људе и да ће они бити вољни разговарати с њима. Негативни аспект тога је да се исти људи појављују у медијима, коментирајући цијели низ знанствених тема, па и оних у којима нису стручњаци, монополизирајући јавне дебате. Јавност добива осјећај да су ти људи једини, или главни знанственици који имају ишта (паметно) за рећи.

Посао новинара је доћи до релевантних људи, али како често раде у кратком року, ако не добију јасне коментаре од релевантних извора, они ће једноставно потражити друге изворе. Некога тко ће им пружити брз, јасан коментар. Неки знанственици су добри извори који лако преносе бит идеје. Такве знанственике ће новинари опетовано користити као изворе за своје чланке, пружајући им много више медијског простора за ширење својих мишљења која ће онда имати важну улогу у стварању јавног мијења о знанственим темама.

Новинари раде у невјеројатно кратким роковима. Природа новинарства захтијева да се ради на неколико прича дневно у исто вријеме, и новинари не могу чекати да их зовете за сат времена или слиједећи дан. Морате бити спремни дати приоритет медијском интервјуу. Имајте на уму да не радите само новинару у корист: помоћу медија и ви ћете доћи до тисућа читатеља, слушатеља или гледатеља. Увидите да је медијски интервју прилика за вас, а не непотребно оптерећење.

Ако имате важне резултате или ће вам рад бити објављен у престижном часопису, обавијестите уред за односе с медијима/јавношћу на вашој институцији или директно новинаре које познате и којима вјерујете. Ако се у медијима тренутно расправља о нечему о чему и ваше истраживање може допринијети, контактирајте новинаре: то је добра прилика за промовирање вашега рада и изношења нових спознаја у јавности.

Објављивање тема из знаности у масовним медијима није једноставан задатак: уредници су често увјерени да су једине важне новости катастрофе, политика и спорт. Ако сте суочени с таквим препрекама, једини начин да ваша знанствена прича дође у медије јест да нагласите њену релевантност и занимљивост којим ће придобити и задржати пажњу новинара или уредника.

Значај за свакидашњи живот и обичне људе је важан

Новинари ће обично хтјети знати зашто остатак јавности треба знати о вашем раду. Знанственици би требали доћи на интервју „наоружани“ разумијевањем важности теме за људе, и неким чињеницама или статистикама које показују утјецај знаности на човјечанство.

Ваша је одговорност не само испричати своју причу, него и представити знаност као нешто вриједно, узбудљиво, занимљиво и инспиративно за ширу јавност.

Користите визуални језик како би побудили машту публике. Енергичан и одушевљен знанственик ће инспирирати и новинара и публику. То је ваша прилика да покажете да се у знаност вриједи улагати, те да је знаност једна од важних каријера за младе људе.

Важно је да је бит приче точна. Знанственици са врло мало искуства с медијима често не вјерују новинарима јер мисле да медији тривијализирају и искривљују знаност. Запамтите да медији нису стручни часописи за комуникацију с другим знанственицима, гдје сваки детаљ мора бити точан – они су начин за преношење важних прича у јавну домену. Не можете гледати причу само из своје властите, уске, стручне перспективе, него покушати оцијенити њен опћи утјецај на публику коју покушавате дохватити.

Припремите метафоре

Употреба добрих метафора је важна за јавно разумијевање знанствених идеја. Добро је припремити неколико метафора које појашњавају ваш рад на једноставнији начин који ће новинари и јавност моћи разумјети, али који ће такођер бити занимљив.

Прије интервјуа, запишите на комад папира главне точке које желите пренијети кроз интервју.

Желите бити чешће у медијима? Будите доступни

Ако вас новинари почну доживљавати као доступну особу, писат ће о вашем раду и контактирати вас да коментирате рад ваших колега. Ако знате да ускоро излази ваш нови чланак у престижном часопису, одвојите вријеме за разговор с новинарима о том раду.

Слика још увијек вриједи тисућу ријечи: одличне знанствене слике готово јамче добру медијску покривеност. Телевизија воли акцију, кретање и звук; новине необичне фотографије у боји које ће привући више читатеља него приче које имају само текст, без обзира колико занимљив. За радио интервју, пак, морате „говорити у сликама“ како би слушатељи могли замислити оно што се описује.

Медијске замке и како их избјећи

Избјегните превелико поједностављивање

Иако је важно објаснити знанствене концепте јасно и концизно, треба припазити да се превише не поједноставе концепти до нивоа на којему губе значење или постану неточни. Важно је и да сам новинар разумије о чему говорите како не би онда погрешно протумачио ваш рад или коментаре.

Добри знанствени новинари ће се потрудити да претјерано не поједноставе причу. Ако користите метафоре, побрините се објаснити да је то само метафора која има и своје границе. Нагласите да је прави концепт другачији од онога у метафори.

Иако би новинар требао покушати пренијети сву комплексност знанствене идеје, понекад то једноствано није могуће због недостатка времена или простора. Ако сте забринути да новинар неће схватити све најважније дијелове вашега рада, припремите три главне точке које желите пренијети, пазећи да објасните и како сте дошли до тих главних закључака. Ако је могуће, пробајте објаснити исто не-знанственику прије интервјуа да видите је ли то довољно јасно и некоме без доктората у вашој грани знаности.

Како би избјегли погрешке у медијском чланку, избјегавајте знанствени жаргон

Знанственик годинама учи како разговарати и писати као знанственик, те понекад не разликује жаргон од језика који незнанственици разумију. Сваки пут када знанственик употријеби ријеч која има одређени ужи смисао у знанственом подручју, то повећава вјеројатност да ће новинар схватити ријеч у свакодневном смислу.

Ако вас новинар не разумије, неће ни читатељи. Понекад је добро замислити да говорите са својом баком или са десетогодишњим дјететом, објашњавајући њима свој рад. Новинари имају ограничено вријеме и потребне су им јасне чињенице да напишу своју причу.

Причајте полако

Новинари ће често записивати што говорите, те ако говорите пребрзо, може доћи до погрешних цитирања. Што брже говорите, то је вјеројатније да ће новинар пропустити записати неке од ваших ријечи, које су можда кључне у објашњавању неког појма.

Избјегните сензационалистичке приче

Иако су многи знанствени новинари савјесни и желе написати исправне приче, знанствено новинарство у Хрватској је тек недавно узело маха и много новинара нема искуства са писањем о знаности. Студији знанствене комуникације и новинарства још увијек не постоје, те треба припазити како се знаност покрива у медијима.

Многи новинари који обично не пишу о знаности нису увијек вјешти у хрвању са знанственим концептима, те можда не разумију повијест и контекст знанствених спознаја. Неки ће, пак, намјерно тражити сензационалистичку причу, или хтјети презентирати неку вијест на одређени начин због неких других интереса.

Ако је криво, питајте за исправак

Чак и најбољи новинари некад могу криво схватити и представити неке знанствене појмове. Не устручавајте се контаката с њима или њиховим уредницима како би исправили грешке. Али запамтите да ће медији обично само исправити чињеничне погрешке, а не мање пропусте или промјене у тону уратка. Медијски урадак је њихов, и они одлучују о томе колико детаља жеље, какав тон ће прича имати, те хоће ли бити представљена у позитивном или негативном свијетлу.

Ако не желите бити цитирани у медијима, али ипак желите помоћи, можете на почетку интервјуа рећи новинару да не желите бити цитирани или идентифицирани у чланку. У том случају новинар може користити ваше коментаре за стварање мишљења о томе о чему пише, те разумијевање контекста. Понекад вас може цитирати без атрибуције, рећи нпр. „стручњак са свеучилишта у Ријеци, који је хтио остати анониман, каже да…“

Ако одлучите разговарати с новинаром, све што кажете може бити објављено, и новинар и уредници су ти који одабиру које дијелове интервјуа укључити у причу. Закон о слободи говора даје новинарима право објавити оно што чују. Овај концепт би могао бити непознат многим знанственицима који рутински разговарају једни с другима off the record на неформалан начин, гдје знају да те идеје неће постати јавне. Говори на конференцијама и јавна предавања се такођер могу користити у медијима.

Не можете разговарати с новинаром и онда одједном негирати цијели разговор, рекавши да је то било неслужбено. Новинар још увијек може користити те информације. Ако не желите бити цитирани, онда на почетку самог разговора морате добити новинаров споразум да се ваше ријечи неће цитирати.

Немојте сензационирати

Сваки новинар жели добити позорност читатеља/гледатеља. Дио тога рада укључује и разговор о импликацијама знанственог рада те што тај рад може значити за људе који читају/гледају тај медиј.

Размислите о релевантности ваших налаза. Будите свјесни да за новинара то могу бити најважније двије реченице које ћете казати – можда и једине које ће бити цитиране у причи – макар интервју трајао и сат времена. Потрудите се да укључите сва релевантне упозорења – нпр. када ће и након чега тај рад имати практичне импликације – природно је да сте узбуђени због свог рада, али важно је бити конзервативан око ваших предвиђања за људске импликације. Не бисте требали дати лажну наду, не треба нам још једна прича о еликсиру младости и лијеку за рак.

То је ваша знаност, али њихова прича

Можете покушати објаснити новинарима дијелове свог знанственог рада који су најважнији, али на крају дана, што ће се појавити у медијима је рад новинара и уредника. Они нису увијек ту да би представили ваш рад у најбољем могућем свјетлу, него да представе занимљиву, и можда релевантну причу јавности, те да придонесу продаји својих медија и простора за оглашавање.

Разговарајте с новинарима о њиховом раду како би разумијели ограничења под којим они раде: кратки рокови, потреба за једноставности и брзином, утјецај уредника на завршну причу (нпр. новинари ријетко бирају наслове, то чине уредници), и улози уредника у одлучивању хоће ли и када вијест о вашем раду бити објављена.

Све то ће вам помоћи предвидјети неке од њихових потреба и приступа, те изградити бољи однос с појединим новинарима. Ви знате свој предмет, али новинар зна своју публику – морате пронаћи заједничко тло и поштивати стручности једни других.

НАПОМЕНА ПРИРЕЂИВАЧА

Овај текст је преведен са енглеског из два водича, које су написали Едита Зиелинсак (“Why trust a reporter?” у часопису The Scientist), и Марина Јоуберт (“How do I become media savvy?” на SciDev.Net порталу).

 

*Приређивач и аутор Мићо Таталовић је познати хрватски научни новинар и комуникатор науке.

 

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs