Роберт Едвардс (1925)

Вантелесна оплодња

Како стварно настају бебе из епрувете и шта данас ради Луиза Браун, прва особа зачета у лабораторији

Текст: Марија Видић

Двадесет две године након што jе остварио своj научни сан – рођење бебе из епрувете – др Роберт Едвардс jе 2010. године добио Нобелову награду за развоj вантелесне оплодње.

Покушаjа in vitro оплодње било jе и раниjе, али ниjедан ниjе успешно окончан, тj. ниjе резултирао рођењем бебе. Тек jе рођење Луизе Браун,
прве бебе из епрувете, у jулу 1978. године, означило велику победу на пољу медицине.

Поjедностављено, процес вантелесне оплодње своди се на пункциjу и „изношење“ jаjне ћелиjе из тела жене и њено спаjање са сперматозоидима мушкарца у лабораториjи, у микроусловима коjи наликуjу природним. У то време и на том месту догађа се оплодња – дакле, in vitro, ван тела. Тек оплођена jаjна ћелиjа, зигот, почиње своj раст – дели се на две ћелиjе, па на четири, па осам… Неколико дана након оплодње ембрион се враћа у тело жене, конкретно, у материцу, где би се и сам нашао да jе оплодња извршена природним путем.

Убрзо, у случаjу да jе поступак успешан и да су сви услови одговараjући, долази до имплантациjе ембриона у зид материце где он наставља раст и почиње нови, сасвим уобичаjен живот.

У природним условима, читав процес од оплодње до имплантациjе би се врло мало разликовао: сусрет сперматозоида и jаjне ћелиjе догодио би се не у лабораториjи, већ у jаjоводу жене. Онда би се оплођена jаjна ћелиjа спустила у материцу где би после око недељу дана од оплодње дошло до имплантациjе ембриона коjи jе, у међувремену, почео да расте и дели се. Баш као што jе то радио ембрион из лабораториjе.

Медицина jе толико напредовала да се често, сасвим рутински, jедан броj ембриона добиjених у лабораториjи не враћа у материцу, већ се замрзава и чува за евентуални наредни поступак вантелесне оплодње.

Ово је једна од страна вантелесне оплодње која изазива посебно жестоке критике на рачун етичности, нарачито у земљама у којима је утицај цркве на свакодневицу јачи.

Но, без обзира на сва човекова мешања у природне процесе, овакве трудноће и бебе коjе захваљуjући поступку вантелесне оплодње стигну на свет, ни по чему се не разликуjу од других.

Иако у реалним условима све ниjе толико лако и jедноставно, а за пациjенте коjи се подвргаваjу овом поступку често jе велико психичко и физичко оптерећење, данас у Србиjи живи хиљаде беба зачетих у лабораториjи.

Луиза Браун, прва беба из епрувете, сада је жена у тридесетим годинама коjа има своjе дете, зачето сасвим природним путем.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs